Владимир Сорак - Песме



Владимир Сорак


ЈАГОДИЦЕ Не смијем сањати твоја путешествија.

‘Залуд хоће бити дио мене.

Нека зборе вилиној гори све скитнице,

куд' водити ме желе твоје улице. Прохтјеви су моји на пожутелој 'артији,

заметнутој у фиоци поред дуње

коју чувах за твоју дјевојачку собу. Затурише се кључеви

од тих одаја

које бијаше наше.

Нек' те не плаше ријечи миле

што студено срце кудит' више неће. Нит' ћу јагодице хтјети Јагодице смјети Љубит' твоје ја. ВОЛИ И КАДА БОЛИ Ко смо и шта смо? Зар смо само прегршт осећајних плима и осека?

Надражени имагинарним светом

једино жељни да лутамо од оног стварног?

За љубав и од љубави као да мало ко живи.

Она се ниподоштава попут ружног пачета

које никад неће бити оно што може. Одбијам бити само прах

који у виду спољних надражаја

потврђује да постоји.

Свет би онда био ништа више

но сметлиште

једнодимензионалних отеловљења

неостварености. НЕ!

Воли. Воли и када боли! ПИТАШ МЕ Питаш ме памтим ли моменте који кроје Лептириће у стомаку и шарене боје А ја заборавио сам укус твојих усана Јер ниси ти, ту где ту сам ја И даље желиш бити онаква Каква бити никад нећеш Од када си ми срце дотакла Заборављаш на оне које срећеш За ме' нису твоји путеви пространи а кицошке тежње негде другде тражи Ја ћу кренут' а ти остани У свету који ти је дражи. Нека све је просто И онај час и место оно и понос сломљен који је пост'о У глуво доба ноћи, нечујно звоно. Питаш ме да ли се сећам Свега што беше а није више Одлучих да те забораву предам Моје речи нека ветар пише ДВЕ ТРИ РЕЧИ ЗА ТЕБЕ Има нешто у призвуку спокоја глуве ноћи

и месечевом сјају које присваја.

Умотана тананом свилом

којом красиш тело

које је волело,

твој бајни поглед ипак се издваја. У понору расцветалости одлуталих путоказа

и сете повременог значајног одраза

благонаклоног детињства,

рађа се неки нови човек и интрига

која прати струјење ветра

али само у рану зору.

Лептирице раздрагана,

кад се опет сретнемо на пропланку,

чућеш поворку излива мога срца.

ОНОЈ КОЈА ЧЕКА Усамљена си Другарице ти се све поудавале Или имају неког који им каже "моја си" Ах када би само зналa Шта за тебе време доноси. Сумњаш и бринеш Јер време ти није савезник Непознато име свако вече спомињеш Да се бар надзире тај лик У његову сенку да вирнеш Остај своја Нека цркну душебрижници И свака простодушна реч која Лети ка теби као гудало ка жици Буди пример свог одгоја Оличење си љубави Сјај из твојих очију распламсава Ти си отелевељени сан на јави Додир који освештава Откуцаји које срце слави Љубав ка љубави тежи Зато спокојна требаш бити Од неразумевања не бежи У тој барци нећеш сама пловити Угрејаће те једно срце, за то срце се вежи



Књижевна радионица Кордун


Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.