Данијела Мрдак - Песме

Updated: Feb 5




ПЛОД МОЈЕ МАШТЕ

  

Не, нећемо душо 

Ја и ти никада,

Једно другом бити

Нит радост, нит срећа,

Нит ћемо пред олтар

Понијети круне.

Нама иста горјет

Неће славска свијећа…

 

Не, нећемо душо ја

И ти никада,

Пред иконом колач 

Ломити радосни,

Палити кандило

Нит славити Божић

Заједнички Васкрс

Нама неће бити…

 

Не нећемо душо ја

И ти никада,

Дијелити исте

Нит туге, нит среће,

И тад док маштасмо,

Ми смо добро знали

Плод утробе моје,

Твој плод бити неће…

 

Нећемо ми никад

Под истијем кровом

И за истим столом

Со и хљеба јести,

Нити ћемо младост

Нит старост провести,

Нити ћемо имат

Исту дјецу,

Жеље,

Радости,

И туге,

Исте пријатеље…

Све наше што биће 

И све што бијаше

Та највећа љубав


На свијету овом,

Остаће да живи

Ко плод моје маште!



БАЛАДА О ЈЕДНОМ ГРАДУ

  

Дрхтавом руком пишем вечерас баладу

О једном малом на Лиму граду,

Који волим…

Да л’ сања?

Своја поља бијела којих више нема…

Да л’ памти?

Бијеле раде и дане наде и среће…

Којих више нема и бити их неће…

Да ми је знати…?

 

Дрхтавом руком са муком

Пишем ти име, граде...

Како си ноћас да ми је знати,

Да ли си срећан,

Улице твоје шта раде?

Жубори ли Лим шапатом Љешници име.

Док с њим се спаја да иде до краја,

Кроз љета и зиме стопљена с њиме...

Његово да носи име до судњег дана?

Дрхтавом руком,

По бијелом папиру перо шара,

Вољени граде,

Да ли ме памтиш, шта је с њим?

Има ли дјеце,

Вољене драге, да ли је срећан?

Ил’ жали, ко ја за њим?

Вољени граде

Има ли наде да сазнам

Истину једну прије гроба?

Да л’ ме некад сања,

Мисли ли на мене

Да л’ ме је волио у оно доба,

У наше вријеме...

Да ми је знати…



МЕЛЕМ ЗА РАНУ


Опет те ноћас спомену неко

У препукло срце нови клин стави

Одлуташе мисли тамо далеко


Гдје моји и твоји почивају дани.

Уздрхта душа, оним истим жаром

С блиједих сјећања магла се диже

Иста се жеља и чежња јави

А ране старе прокрварише.

Понеки осмјех уз сузне очи

Што топлом кишом у твоје име

Са мога лица леден грч топе

Послах ти с љубављу без горчине.

У себи шапнух - срећна буди

Једна си од оних ријетких људи

Који су исконску љубав срели

Мелем и рану за живот цијели.

Многи ће проћи овим животом

А спознати неће чар љубави вјечне

Нас двоје дишемо истом љепотом

Жудње и чежње од прошле среће.

А то што са тобом старит ће друга

А са мном до гроба наша љубав давна

То наш је избор, или ипак судба

Што сваком је своје путеве дала.

Опет те ноћас спомену неко,

Пепео љубави старим жаром плану,

Колико год били данас далеко

Још смо једно другом мелем за рану.


Књижевна радионица Кордун

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.