ДРАГАНА ЖИВИЋ ИЛИЋ - Песме

ДРАГАНА ЖИВИЋ ИЛИЋ (1970)



РЕЧ


У сну сам срела галеба,

Носио сунце на крилима,

Те ноћи пала са неба

Киша, ко роса вилина.


У кљуну реч ми донео

Топлу, тек што је рођена.

Шапат се душом пронео

Да је љубављу вођена.


Реч сам на рану примила,

Ко мелем на бол допала.

Још ми се крхком чинила

Да би на свету опстала.


Ја позвах птицу галеба,

Галебе, сузом врати је...

Посташе горде до неба

Вапаја мојих капије.


Уз тресак се затвориле,

Оста ми песма слуђена,

Риме у глас ми збориле:

Није ти била суђена.



САЗНАЊЕ


Мори ме жудња као куга.

Твоје су искре у мом бићу.

Боле ме мисли које свићу

Без тебе. Ко змија гмиже туга.


Мори ме жудња као казна,

Твоје су ватре у мојој крви.

Ти си једини и ти си први

Који ме чисту и моћну сазна.


Мори ме жудња као откриће

Небеско. А ти си узрок свему.

Свој мали живот дугујем Њему,

А теби дугујем цело биће.




Књижевна радионица Кордун

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.