Жељка Аврић - Песме



песникиња, Жељка Аврић

ПOМИРЕЊЕ

где је та песма тај тихи бол

склопљене очи дрхтаји жица

у загрљају ветар и птица

ближе небу још ближе сну

у празном гнезду тишина празнује

са кровова капље месечина

пoглед у боји руменог стида

дотиче маглене обале жеља

све чешће ћутим

понекад љубим

помало старим

и слутим

слутим

далеки смех детињства

јесен у бдењима

јутарње неспокоје

безимене цесте и туђи трагови

траже смисао у некадашњој суштини

чекања кисну као послушна псета

раздевичену чежњу

боли невиност успомена

и сневам

док дуго бдим

и видим

видим

све оно што је

у ово моје

смејем се псујем пркосим

живим о води мислим на хлебу

ћутим мајчиним млијеком

казујем у ветар у ветрењаче

и равно и плавно и рујно и нујно

све давно где сам и што јесам

па станем и

дрхтај смирим

и мирим

мирим

оно некада

са овим сада

ТВРЂАВА

Кишна сећања у лагуме свести

прокапљу. Јутро искашљава мемлу.

Mрви нас слутња куд могу одвести -

у непочин поље, непребол земљу.

Локоти стражаре криком. Забрављен

прозор - видик. Ћутање боји зид.

Сати у неврат, име у непомен...

На крају света - ни рид, ни пев, ни вид.

С бедема рог. У опкопима Ништи.

Над главом пуца бич, лелечу кости.

Кад дан занеми – мрак провришти

из јазбине, обести, суровости.

Страхом се утваре кoте. Зли дуси

походе разум; зломисли царски пир.

И све што негвама звечи, пркоси

сутрашњем дану – асасин, тат и жбир.

Оком пушкарнице - у сунце нишан.

У руци смрт, у срцу дрхтај птице.

Свуд муње; само на образу киша,

усред огња застор од невидице.

Шапат и плач се Авлијом распрсли.

Мучи до вечности заспало племе.

Са првим грехом - сви су васкрсли.

И пад је лет, кад је падању време.

Откуд? Камо? Стати? Сјати? Ил' пасти,

вазнети? У звекет, јецај, круг ил' бег?

У заборав сићи, одрећи се части...?

На крсту, под стегом, носити свој тег?!

Лакше пасти но уз вис узаћи.

Застрављеном бежати од звери.

Већ у себи човека пронаћи,

од земности до звезданих двери.

ЖЕТВА

У мом се пољу

весела жетвена песма

не чује више

Жетва се велика спрема,

оштре се косе диљем;

све што је сејано Мраком

родило изобиљем.

Почиње жетва браћо,

на земљу и у класје!

Спавајте напола будни,

ово је време пасје.

Жање се мукло, у строју,

падају главе к'о снопља.

Оче, мркло је доба,

чувај ме нишана, копља.

Жетва је, Мајко, страшна!

Жито се сабласно њише...

Жетеоци кад пођу,

неће се вратити више.

Откад су сенке Таме

притисле Поље моје,

уместо жетвене песме,

тужбалица се поје.


О НЕВИНОСТИ

Зимно је јутро... Мирише снежно.

Немиру, спавај, још није часак...

Све што се ноћас сневало нежно,

постаће ватром и биће прасак.

Около мрзне... Беле се стопе...

Невестин вео... И лабудице!

Пахуље што се при паду топе

на млеко стакла и дечје лице.

Талас у пени - једро и барка.

Ветар и кишни облак над градом.

У белом скупа - истина, варка...

Невиног срца. Са чистом надом.

Безгрешних мисли. Руку спрам дела.

Белином душе у јутра бела.


ИСПОВИЈЕСТ

Лице завело

у оку угарак

Мори ме јад

и јед

Спекла ме несаница

ископнило сјећање

сатрла милостиња

Им’о сам воћњак и казан

чељад и ћоше у биртији

славио крсно име

неђељом пред цркву

пушимо и људујемо

не би много

ал’ мени доста

Ондак дођоше

мрко су гледали

тукли бога му

ћерали с кућишта

отимали старевину

ко одма’ не крену

полегоше га ничице

изгори сиротиња

Дуго смо бјежали

крили се страовали

успут се погубисмо

у мраку

по јендецима

ондак нас примише

дадоше крува

селише овђе – онђе

Најпослије ево ме

кажу одговорни

привремени смјештај

а и ђе би

ионако не знам

свуда земљаци

и фамилија

препознајемо се

по несрећи

Ноћу не спавам

гледам у таваницу

тамо налазим

оно што сам изгубио

шљиву у цвату

мирис кома

и пјесме из старина

Шта би то људи

коме се замјерих

не облагах комшију

не одмјерих криво

нијесам украо

не учиних срамоте

не ојадих нејач

не уцвијелих мајке

Боже

што ме предвоји

осакати разапну

сину ни биљега

унука немам

стара се објесила

ја не могу

гријех је

синко

Књижевна радионица Кордун


Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.