Милена Дрпа - Пјесме




СОНЕТ ЗА МАРИЈУ

Руци је рука. Крило је птици.

Уз пјесму одјек. Језеру ријека.

За кап ти среће ходам по жици.

За твоју тугу нема ми лијека.

Моје ти небо. Плавет ти мора.

Врх ти планине. Сунце ти ближе.

Крадем ти драгуљ из златног двора.

Мојом ти кочијом јутро стиже.

Моја си бреза. Мјесечина.

Ријеч измишљена све да каже.

Уз ријеч се моја молитва слаже

за бијелу свјетлост из даљина.

И росу среће, Бога молим,

Оној Коју Највише Волим.

КНИНСКИ АВГУСТ ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТЕ

И трактор јеца. Нису то људи.

Колона вози брда туге.

У августу се тако луди

и лешинари кљуцају дуге.

Дрндају канте. Сува погача

падне са крила. Ни макац рука.

Десетак мрва чува прегача.

Десетак мрва с главицом лука.

Неће се јести. Шта јело значи?

Стиснуте усне молитву мрве.

Дивља олуја завичај мрачи...

О, мили људи, зар од нас црве

сад гнусном силом чинити могу?

Киши... јер сузе капљу и Богу.


КОСОВСКА ГРАЧАНИЦА

Тек прве зраке. Стижем са мајком.

Колико људи! Жарка им лица.

Славски се ромор под небо диже.

Растем. Заједно са мном Грачаница.

Ми руку руци. Крст се цјелива.

Светачка рука њишући сије

мирис тамјана браздама њива.

Зло клеца. Бјежи. Дуго се крије

у црне шуме без коњаника.

Сјећам се себе... У мени данас

нигдје ни трага дјечачког лика.

Манастир звоном зајеца за нас

као кад чобан стадо дозива

широм небеских и земних њива.


СОНЕТ НАЈДРАЖЕМ УЧИТЕЉУ

Клопара ''ћиро'' до тихог села.

Тридесет четири године корака!

Ријеч учитеља и свјетла бијела.

Топе се окрајци осталог мрака.

Стотине дјеце. Учитељ драги.

Пишу се ријечи. Даљине ближе.

Мјесто сивила поглед благи.

Са сваке стране сунце стиже.

А данас доба без доброг гласа.

Људи у несну. И мисли боле.

Неко у сивом земљом таласа

и... полако се гасе школе.

Најдражи учитељ и сад са болом

са звијезда плаче за празном школом.


ЗАПИС - СВЕТИЊА НАША

Сиве даљине... Уз дрхтај свијеће

у руци перо житија слаже.

У доба наше мељу и цвијеће.

Мисли се књигом предака блаже.

Истину дубе. Кров манастирски

чува вјекове у тишинама.

Ријечи монашке и ход пастирски

скупљамо данас. Трају у нама.

Да није слова, скривене руке,

давило би нас све што нас стишће.

Разгорјели би нам лажне бруке.

разнијели би нас к'о суво лишће.

Записи давни, те птице бијеле,

носе будућим вјекове цијеле.


Књижевна радионицса Кордун

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.