Нова књига Дивне Вуксановић - Ветар са звездане планине

ЗВЕЗДАНЕ АЛТЕРНАТИВЕ



Утисци о књизи Ветар са звездане планине, Дивна Вуксановић, Чигоја, Београд, 2019.

Пише: Предраг Јакшић



Књига Ветар са звездае планине истовремено је кратки роман, прича у слободном стиху, песма у прози, поема за одраслу децу, универзална бајка, књига записа, мали зборник мисли, а с обзиром да је ауторка један од најзначајнијих српских савремених философа, ову бисмо форму морали посматрати и као књигу бајковитих философских фрагмената. Књига једне храбре форме од педесетак страна и свега 53 реченице – али не оне дуге, сад тако модерне, бернхардовске реченице, нити оне битничке, нелекторисане, „реченице-поглавља“ Џека Керуака на пример, већ реченице по мери игре, и по мери срца. Ушушкане су ове реченице слободно у 28 илуминација, 28 мисли, 28 делова, 28 станица на успињачи, 28 слика на филмској траци великог звезданог пројектора, 28 снова, 28 будности, 28 питања, 28 одговора. У сваком одговору једна или две реченице. Тек понегде три. Само једном четири. Али и те четири су овде, јер форма није робијање већ могућност, као и живот, као и песма. А рекли смо, ради се и о песми. Уколико погледамо прва четири дела ове књиге, она су један скраћени сонет. Уместо сонетских 4+4+3+3 стиха, овде је то 2+2+1+1 „стих-реченица“. Сонетски улаз у поетску књигу, „сонични улаз“ за Сунце и Месец који нас читавим током приче осветљавају са небеса речи.

Ово је топла и блага књига, новела у којој се ослушкују звезде, разговара са одјеком, у којој се облаци купају у реци која утишава своје не би ли ослушнула твоје таласе, у којој на врховима борова спавају репатице и оживљавају пахуље, у којој звезде читају новине пажљиво, страницу по страницу, у којој је вејавица љубичаста а одблесак поноћног неба изломљена слика, у којој глас ишчезне у изобиљу даљине само да би певушио, и још толико тога...

А шта нам ова топла књига још говори. Да ли је ова звездана планина можда и наша планина првобитног спаса, наш Арарат, а успињача коју видимо већ у другој минијатури ове књиге, која омогућава свакоме да се вине високо пут врхова борова, она Барка која је и која ће спасити свакога који то истински зажели, ко то изабере и ко верује да је то спасење могуће? Да, можда је, јер чак и када је успињача у овој причи празна она не стоји, већ иде, и иде. И можеш да уђеш. Јер „допистивач небеских појава“, како га ауторка назива, ту је све време, ту изнад звездане планине, и спушта лестве, да би неко сишао, а неко се успео. Ту су Месец и Сунце, баш као у најчувенијем Псалму, оном 136, највећег песника, песника над песницима, цара Давида, јер је Писац и Дописивач небеских појава и створио ова „велика видјела“: сунце да управља даном, а месец и звезде да управљају ноћу. А јагодна поља у подножју звездане планине и она су од Сунца и Месеца, па када јунак, као у ванвременској песми Битлса, одлучи да нас поведе доле у јагодна поља, и он, као у овој песми, зна да ми знамо када сања а када је у сну будан, баш као што су и та јагодна поља управо ројеви звезда – „ројеви руменкастих светлуцавих плодова расутих по небеском пољу.“ И све је повезано. Јер и тај високи бор из ове књиге, на који води незаустављива успињача, и на који свако ко жели може да се успне, ни он није случајно баш бор. То је онај наш, твој, мој зелени бор, који расте, и расте, и чији врхови носе тамо где душа жели, преко небеса, кроз звезде и кроз јагоде, од Арарата до оне друге планине - до горе – и то оне Свете. Јер не може се град сакрити кад на гори стоји.

Ово је дивна и по много чему чудна књига, а што и није чудно када знамо ко је њен аутор. Да се Дивна (Вуксановић) другачије зове, вероватно би се звала Чудна. Јер, чудно је од Чуда, као што је читава ова књига-прича-песма-исповест у ствари књига-прича-песма-исповест о Чуду Живота и нашем слободном избору да одабирамо, стварамо, волимо и живимо кроз игру и по Срцу. Јер увек постоје алтернативе шта год вам рекли. Стога и каже ова књига да и када сањамо имамо изборе, имамо алтернативе, јер можемо бити будни и у сну. И шта читамо, и када читамо имамо алтернативе, јер „све је у мојим рукама“, како рече јунак (ауторка) ове књиге. Алтернативе су увек ту пред нама, на нама. Нема оправдања, све се зна. Овде, пред нама, у нашим рукама, сада је то алтерна(Д)ив(н)а са својим звезданим и небеским ветровитим алтернативама.


krk.rs

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.