ПРОМОЦИЈА НОВИХ КЊИГА МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ


Милица Јефтимијевић Лилић и два нова наслова доступна читаоцима

Протекле недеље у крипти Цркве Св. Марка, помовисане су две нове књиге познате српске списатељице Милице Јефтимијевић Лилић: О, Косову опет ( и нове песме) , издавач Приштинска Панорама , и приче под називом, Скривено у сјају очију (издавачи Банатски клутурни центар и Књижевна радионица Кордун).


У програму су учествовали: проф. Милијана Алексић-Добросављевић, књижевник Братислав Милановић, мр Јордан Ристић, уредник Рада Комазец и ауторка.


Музички програм су приредили; гитара Славомир Брајковић и Михајло Радовић, виолина


Модератор вечери била је, Драгана Лилић


Милица Јефтимијевић Лилић, аутор је 27 књига (са преводима и изборима). У свом вишеде ценијском бављењу литературом Милица Јефтимијевић Лилић остварила је успешну каријеру и у међународним оквирима. Биланс је: 4 књиге прозе, 5 књига књижевне критике, и 19 књига поезије, у шта спадаују и избори и преводи на стране језике и то готово на тридесет светских језика. Добитник је значајних националних и интернационалних награда и признања.Помињемо само нека: Кондир Косовке девојке, Змај Огњени Вук, Златник Цар Константина, Златни бочуг, Медаља са ликом Нерона, додељена у Италији, Глобал икон за 2018. Дар Фондације писаца у Индији, Прва награда за креативност додељена у Либану, Мост културе, у Истанбулу, Велика повеља Низами, дар Српске краљевске академије и Амбасаде Азербејџана и друге.

Више о Миличиној биобиблиографији погледајте на "Википедији"


После Београда , ауторка је своје нове књиге промовисала и у Црној Гори, у Никшићу

Крипта Св. Марка током промоције

Проф. Милијана Алексић написала је беседу о делу живота и рада Милице Јефтимијевић Лилић, коју преносимо у целости.


Милица Јефтимијевић Лилић је била наша инспирација и парадигма професора


Осећам се повлашћено што сам вечерас на овом дивном месту. Привилегија је права реч, јер нажалост, нисам зашла у академске дубине тумачења књижевног дела, али се надам да ћу својим излагањем допринети да из једног новог угла сагледамо и употпунимо портрет наше уметнице, песникиње мр Милице Јефтимијевић Лилић. У Миличиној биографији наилазимо на податак да је радила на Филолошком факултету у Приштини као асистент на предмету Методика наставе српског језика и књижевности, а била је и професор методике на Вишој педагошкој школи, дакле припремала је студенте за рад у настави, и ја сам један од Миличиних студената.


У то време она је нама помало личила на ону Дучићеву музу која је одвећ лепа да се свиђа сваком и одвећ горда да би живела за друге. Гајили смо изузетно поштовање према њој јер је својим изгледом, ставом и укупним понашањем представљала инспирацију и парадигму професора.


Своје прве часове осмишљавали смо и реализовали према њеним инструкцијама па сам и ја свој први час тако одржала у Првој приштинској гимназији - наставна јединица «Свакидашња јадиковка», песма Тина Ујевића. Не верујем у случајности, већ у Божију промисао и данас, када је од тог часа прошло готово 25 година, после свега што се догодило нама са Косова, та Ујевићева песма употпуњује мисао Езре Паунда да је сва уметност савремена и предивно описује наше печално лутање, и као што песник у тој песми не пристаје на пораз, тако и ми из тог племена, са тог простора, не пристајемо на предају, већ се препознајемо у стиховима јер мени треба моћна реч, јер мени треба одговор, и љубав или света смрт, а моћне речи и одговоре проналазили смо у поезији уметника из нашег завичаја, међу којима је и Милица. Једна источњачка пословица гласи: Човек је дужан свом завичају и вечерашња промоција књиге О Косову опет је беспоштедно враћање тог дуга. Међутим, било би неправедно да само уметници, попут Атласа, на леђима носе свој дуг, ваљало би тај терет поделити. Професор Мило Ломпар у својој књизи Слобода и истина мисли: Осећање дужности - без икаквих привилегија и као слободан избор - требало би да буде високи идеал националне интелигенције. Јер, не постоје интелектуалци само да би нешто знали, него постоје да би у оним тренуцима кад је бити или не бити за националну културу - нешто били.


У једној песми Милица каже: Што штедро дајем, вратити се мора, и будући да је била и остала инспирација и да је поред осталог носилац Признања за трајни допринос култури, покушала сам да њено стваралаштво представим и приближим својим ученицима. Тако смо пре три године присуствовали књижевној вечери која је уприличена поводом четири деценије од Миличиног уметничког рада. Иако деца често подсећају на Одисејеве морнаре, којима је сипан восак у уши да не чују заносну песму сирена, лепота ипак нађе свој пут и како то обично чини, Милица је оставила снажан утисак на ученике, и тако се родила идеја да један јавни час посветимо њеном стваралаштву. Милица све своје са собом носи, снагу ума, личности, карактера и магијску моћ своје песме, своје чарање, тако је пре три године постала пријатељ наше школе. Потом су ученици пожелели да казују њену поезију на Општинском такмичењу рецитатора и говорили су стихове песама Ако те отуђе и Љубав ова, и освојили су друго и треће место. Та генерација ученика се отиснула у живот, а вечерас је са нама нова генерација ученика која се први пут среће са Милицом. И опет случајност или Божија промисао, Милица је ишла у средњу техничку школу, а ми смо из Железничке техничке школе и то није обична школа. Воз као уметнички знак, симбол, метафора, често је присутан у књижевности, а настанак седме уметности, филма, управо је везан за железницу и први филм браће Лимијер Улазак воза у станицу. Воз је и симбол кретања. Кретање је иманентна црта Миличине личности и дословно и у пренесеном значењу, она је стално у покрету, у потрази за новим изразом, сазнањима, открићима, могућностима, појавама. И то кретање је својеврсна одисеја где се мисао заокупи логосом, стремљењем ка истини љубави, болу, надању све до коначног срећног повратка на Итаку јер Ако те отуђе, Косово, никада више нећемо бити своји, цели, нити ће бити исти свемир васцели. Ово би могла бити песма за читанку. Тај Миличин покрет је сличан покрету лирског субјекта у Ујевићевој песми, којом сам и започела своје излагање, јер она непрестано тражи нове и моћније речи, за њу је поезија најдуховнији вид постојања.


Проф. Милијана Алексић-Добросављевић


Милица Јефтимијевић Лилић - "Косовка девојка"

Књижевна радионица Кордун

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.