РАДМИЛА КАРАЋ - Песме



ЗЛАТНИ ШТИТОВИ


Ноћас сам на белом коњу облаке памучне дерала, крунила звезде небеске, по месецу се верала.


Ноћас сам кикотом среће планине прескакала, у букет од нити месеца снове сам наше утакала.


Ноћас сам потомке наше љубављу вечном појила, од жеља из душе и срца штитове златне им кројила.


Ноћас сам под нашим небом године минуле сабирала. тебе бих још једном волела када бих поново бирала.


ЈОШ НАМ ЈЕ САМО ИСТО НЕБО


Још нам је једино небо исто, све су нам остало распарчали! Они би и небо, кад би могли, па би нам свима по комад дали.


Мај ми је с тобом најљепши био. Ти мени трешње, ја стих за тебе. Ти мени руже, ја теби душу. Ти мени Сунце, ја теби себе.


Памтиш ли ти у мају сваком,

у крилу лебдјех као у рају,

а они хтједоше рану још дубљу,

дубоку, болну, баш у мају.


Казали су да си умро скоро, али су ти нови живот дали.

Рођен си љепши него што беше, ал’ су ти душу лопови украли.


И таквом, мили, мораћу доћи,

преко старе ћуприје ћу прећи,

уморна ћу под кошћелу сјести,

сузе ће ми од бола потећи.


Моје ће сузе у болу потећи

јер ћеш у мени познати мене,

ону малену што снове сања

гледајућ’ те са Велешке стијене.


Знам ћутња биће под истим небом

док чекам да се вријеме врати.

Још увијек се детињасто надам да ћеш ми прегршт трешања дати.


НА МАЈЧИНОМ ГРОБУ


На мрамор ставих руку њежно, као некада на твоје лице. На раме ми се дјетињство спусти из кљуна златне рајске птице!


Чујем, дозиваш моје име: Дођи ми! Видиш да мрак пада! Ја ти шеретски из зрелог жита машем букетом бијелих рада.


Трчим, а класје зрневљем шушти. Шева из гнијезда прхну високо. Загрљај широк прима ме себи, љубав ми точи најдраже око.


Тренутак среће неста у сузи,

што се исциједи из моје сјете.

Чује те како из хумке молиш:

Не тугуј за мном, драго дијете!


У САН МИ ДОЂИ


У сан ми дођи, анђеле мили,

срце ме стално за тебе пита.

Узми ме за руку, прхни к’о шева,

кроз поља макова и зрелог жита.


Дођи, анђеле, да наше снове

будимо скупа из поља Раја!

Кроз твоје косе, сјај праменова

злати се златом видик без краја.


У сан ми дођи с вијенцем шарним

од цвијећа пољског што смо исплеле,

осмијехом ведрим, сунчано зарним,

очима пуним топлине, СЕЛЕ!


Долети с пјесмом којом си пошла

у вјечност звану рајске долине!

Снове ми моје испуни срећом,

нек наша звијезда на небу сине.


Нек сине она звијезда са неба,

коју пратисмо са кућног прага,

уз мирис свјеже печеног хљеба,

који је мијесила мајчица драга.


У сан ми дођи да зрелом трешњом

бојимо усне ту, испред шпигла,

да отклонимо неред у соби,

док мајка није кући стигла.


У сан ми дођи, шапуће сјета.

Кажи да ли си видјела маму.

Бјеше нам тужна превише љета

што те на гробљу остави саму!


ДJЕВОЈЧИЦИ ИЗ ЈАМЕ


Узалуд дереш

ножне прсте

и шаке

верући се горе.

Узалуд посљедње

атоме снаге

трошиш.

Остани доље!


Неће те таћи

ђаволске ноге

што ивицом

јаме плешу

са химном смрти

на губицама

газећи по крви

и лешу!


Остани доље,

јер овдје влада

ђаво у људском тијелу.

Сотона с рукама

до лакта у крви

ужитак тражи

у злодјелу.


Затвори очи

и сањај

уснулу мајку

и брата.

Нека вам

снови отворе

божанска

рајска врата.


Не дери

ножне прсте

ни шаке

верући се горе!

Много је, дијете, боље

ако останеш доље!


Књижевна радионица Кордун

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.