Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.

Ранко Павловић - Пјесме


Ранко Павловић, пјесник, романописац и писац за дјецу

УЛИЦОМ ИДЕ ЧОВЈЕК Улицом иде човјек, сам са собом разговара. Улицом иде цијели космос и ко зна с ким разговара. Човјек је сасвим тих, нико не чује његов мрмор. Космос бруји. Његов језик тек ћемо научити. Човјек иде улицом, унезвијерен себе тражи. Сав космос у човјеку. Човјек ни тачка у космосу.



ЖЕНА С ЦВИЈЕТОМ Жена тужног погледа, мало погнута, бројећи кораке, пролази с цвијетом у руци. Пролази и улица крај ње, далеке су једна другој, не препознају се. Ко зна када је посљедњи пут добила од неког цвијет и да ли јој је овај у руци поклоњен? Или га је купила у цвјећарници па под кишобрном кренула улицом која води према гробљу? НАДНИЧАР Пред њим празан тањир. У њему комад глади, сличан парчету јагњеће плећке. Крај тањира празна чаша. У њој стоока жеђ, најсличнија црноме вину. Ту је и тањирић за колач, чист као осунчано небо послије великог невремена. Крај њега сјекира и лопата. Можда ће га неко сутра позвати у надницу. Тада ће и пред њим, поред цијелог хљеба, стајати повелик комад јефтине саламе.



ДАР ОНОГ КОЈИ ЈЕСТ Заоштрено гушчије перо, зацакљено челично перце, мастило тмасто као крв патеника, оловка чија графитна срж топи ледене зебње – гдје је све то сада? Похрањено у претинце историје, сачувано на космичком хард диску, скривено у стиховима? А поезија и данас живи, јер њу не пишу ни перо ни оловка, свака пјесма је створена када и свијет, од тада тражи ко ће је записати, она је дар Оног Који Јест.



СТЕПА Да ли и сада руском степом путује Чеховљева циганска черга? Онако кроз високу траву, без битнијих догађаја, а тако узбудљиво. Мора да још путује, да прапорци циличу, да бич комада ведрину звјезданог неба. Која ли ће Циганка ноћас, ту одмах иза кола, кроз решетку погледа, на сребрним кочијама Ероса, одјездити да се мало поваља по Кумовој слами? Мора да још путује Чеховљева черга, јер да ње немa, да утихне шкрипа точкова, не би било ни руске степе.



ЗМИЈА ЧУВАРКУЋА Да нема змије под прагом, ко би чувао кућу? Мајка отишла за оцем, браћа за њом. Ја се склонио у своју самоћу, у лавиринт мравињака. Да нема змије под прагом, ни куће не би било.


Књижевна радионица Кордун