Упознати човека - Илија Шаула


Медитивна проза Илије Шауле саткана у књизи "Булевар светлости"


Упознати човека

Не­сла­га­ња и не­спо­ра­зу­ми су у на­ма због не­до­вољ­ног ме­ђу­соб­ног по­зна­ва­ња. По­вр­шно по­знан­ство не мо­же оправ­да­ти ту чи­ње­ни­цу. Сла­бо се тру­ди­мо да упо­зна­мо са­ми се­бе, а ка­мо­ли дру­ге. Упо­зна­ти чо­ве­ка ствар­но зна­чи спо­зна­ти чо­ве­чан­ство. Мно­го љу­ди по­зна­је­мо, али то не зна­чи да је у сви­ма њи­ма би­ло до­вољ­но ма­те­ри­ја­ла да би­смо спо­зна­ли чо­ве­ка. Тре­ба­ло би да смо тра­га­о­ци, гра­ди­те­љи и истраживачи, да би­смо до­шли до ком­плет­не лич­но­сти. Под реч­ју гра­ди­тељ под­ра­зу­ме­вам гра­ђе­ње са­мо­га се­бе, јер увек мо­ра­мо има­ти на уму шта и ко­ли­ко да­је­мо оно­ме ис­пред се­бе.

Не тре­ба су­ди­ти, тре­ба спо­зна­ва­ти.

Су­ди­ти и осу­ди­ти ни­је исто.

Љу­ди­ма не­до­ста­је упо­зна­ва­ње, да бу­де­мо јед­ни дру­ги­ма на­до­пу­на, а не ву­ко­ви.

Је­дан ме чо­век упи­тао ка­ко да пи­ше по­е­зи­ју и да ли је до­бро да ри­му­је ре­чи. Пи­та­ње је би­ло са­свим нео­бич­но и ни­сам знао ка­ко да му од­го­во­рим. Ка­же он ме­ни: „Ка­кав си ти пе­сник, ако на то не знаш од­го­во­ри­ти?“ Ка­ко не­ко­ме об­ја­сни­ти ка­ко да пи­ше по­е­зи­ју ако тај не­ма та­лен­та у се­би? На­кон ду­жег раз­ми­шља­ња схва­тио сам да је он у пра­ву. Он је упра­во на­и­шао на део свог та­лен­та, раз­ми­шља­ју­ћи о то­ме ка­ко да за­поч­не пи­са­ње пе­сме. Кад смо се дру­гог да­на сре­ли, на­ста­ви­ли смо та­мо где смо ста­ли. Ни­сам ја имао шта да му го­во­рим, у ње­му је ки­пе­ла по­е­зи­ја. Он је да­нас је­дан од вред­них пе­сни­ка ко­ји не на­зи­ре крај сво­јој ин­спи­ра­ци­ји и ду­ху по­ет­ске ре­чи.

У свим љу­ди­ма је скри­ве­но мно­го та­ле­на­та или ско­ро све зна­ње што је­дан чо­ве­ков ум мо­же да зна, са­мо тре­ба раз­от­кри­ти и упо­тре­би­ти сва та зна­ња и та­лен­те.

Нео­т­кри­ве­ни смо и не­по­зна­ти јед­ни дру­ги­ма, са­ми, не­са­вр­ше­ни и при­ми­тив­ни, сва­ком дру­гом смо у ста­њу про­на­ћи ма­ну, са ја­ко ма­лом до­зом са­мо­кри­тич­ке све­сти.

Мо­ра­мо се упо­зна­ва­ти да би­смо се са­чу­ва­ли.

Мо­жда и ја пи­штим у не­кој ру­пи као не­зна­ли­ца и че­кам не би ли ме не­ко из­ву­као из ње, не­ко у ко­ме ћу пре­по­зна­ти вред­но­сти ко­је ми не­до­ста­ју и по­ку­ша­ти да их угра­дим у сво­ју свест. Же­лим да жи­вим ви­шим ни­во­ом све­сти, али не же­лим да ко­ри­стим па­до­бран да бих се спу­стио на не­чи­ји ни­во.

Ожи­ви­мо чо­ве­ка у се­би, па ће ожи­ве­ти и онај по­ред нас, јер је­ди­но смо у том слу­ча­ју ком­плет­ни.

Чо­век се зна­њем бра­ни од сва­ког зла, на­си­ле, до­са­де... а мо­же се од­бра­ни­ти и са оним ко га угро­жа­ва. Чо­век свог не­при­ја­те­ља тре­ба да за­во­ли и по­ку­ша да схва­ти ње­го­ве ин­те­ре­се, на­кон то­га ће он би­ти у ста­њу да му пре­но­си сво­ју во­љу ко­ју ће он то­ле­ри­са­ти и с вре­ме­ном по­че­ти при­хва­та­ти. Реч игра глав­ну уло­гу на тој жи­вот­ној пру­зи.



Књижевна радионица Кордун


Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.