Јована Бабанић - Песме

Updated: Apr 22


ЈОВАНА БАБАНИЋ

ЖУРИМ ДА ТИ СЕ НАЂЕМ

Журим да ти се нађем

да ме пресавијеш на два дела

и ставиш у десни џеп кошуље

Отплати мноме стари коцкарски дуг

тутни ме у жуљаве шаке скелеџије

да те превезе преко побеснеле реке

Згужвај ме у часу досаде

па ме котрљај по пустим сокацима

и озлоглашеним ћошковима махале

Подвуци ме под климави ногар стола

да се не просипа шљива из чокања

док ти раскопчани јелеци беласају пред очима

Задени ме за хармонику старог Циганина

налепи на чело дрчног виолинисте

нек ознојен цигула ону најскупљу

Ал ме брани од џулова што те у праскозорје прате

истргни из кљунова насртљивих певаца

врати ме на место

Врати ме где сам скупља од свих жена

Врати ме кући


ТВОЈА САМ

Кад ме јутром не примећујеш

јер су те снови гањали пустињом

или поспеш ванилу по образу

и оставиш међу чаршавима

Кад ми се смејеш

јер ми се хаљина разлива

у летње поподне

ил зажмуриш док бесним

јер не волим ветар у очима

Кад залуташ док те држим за руку

па те тражим

међу обрисима у излогу

ил нестрпљиво пуцкеташ прстима

јер не знам шта ћу да обучем

Кад цветам у невреме

а ти ми у делиријуму

почупаш латице

Када се правиш

да те нисам ошамарила

и скуваш чај обома

Кад ме дочекаш

уз Едит и омиљени сладолед

када ти се излежавам на грудима

кад бих се распрсла

од твог погледа

Ти знаш

И кад те терам да стојимо на киши

и кад ти сујету љубим у чело

и кад љубомором заклониш сунце

и кад ми због тебе подвезице јече

Твоја сам


НЕГДЕ ИСПОД СРЦА

Навукао си облаке на прозор

и пољубио дубоко

негде између две мисли

негде између два свитања

негде испод срца

Киша је прогутала време

утонуо си нечујно

негде између мојих бедара

негде између мојих сумњи

негде испод јастука

Загрцнуло се јутро

тражила сам те неуморно

негде између тешких капака

негде између грумења соли

негде испод ћутања



ХОЋУ ДА МЕ ЉУБИШ

Хоћу да те љубим

док безбрижне детиње руке

хватају свице

док јегуље воде љубав

на дну океана

док се твоје кости

упињу о моје кости

док афрички врач

мрмља молитву против урока

док хлебови рује у пећницама

док се уста пуне

соком меких бресака

док хиљаде жеља лети у небо

у ноћи Богојављенској

док пупе груди

будућих невести

док ветар откида

крагне различцима

Хоћу да ме љубиш

док гипка бедра

кроте летњу јару

а ја у себи понављам

вежи ме

вежи ме

ПУСТИ МЕ

Пусти ме

да ходам поред тебе

нека те не плаши што застанем

крај пута брати маслачке

Tребаће нам хиљаду сунаца у зиму

да топе наше мале разлике

и залеђене немире на полицама

Пусти ме

да те држим за руку

нека те не плаши што још увек

дрхтим ноћу кад сањам ружно

Шуштаће моји дланови

кад те разболе случајни пролазници

и свело лишће у воћњаку

Пусти ме

да те пољубим

нека те не плаши што ми усне

цветају кад ми набереш трешања

боси ће погледи распрострти постељу

да се уморан свијеш

крај мене топле


Књижевна радионица Кордун

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.