Branka Zeng - Pesme

Tišina u duši, kad nastane


Čovek, pogleda u dubinu. Pokušaj samoupoznavanja, najavi tiho, uplašen... Zbunjen, razbacanim osećanjima. Luta, u rečima nalazi oslonac. Iz sebe dok stvara, u grču, nalik bolu. Preliva se na belinu, stranica okićena dugo opstaje skrivena. Odleži ona, tako do zrenja hrabrosti da bude obelodanjena, tajna koja se sluti. Čovek uzdahne duboko, drhtavim glasom stih izgovori. Pesnik od sebe pusti reči, ptice ka visinama, oslobodi.


I opet grad


Lako ću beskrajnu nit spetljanu liniju života razmrsiti u danu pratim trag nasleđa svojih predaka poruke pisane tek razumeti treba smisao svoj u ovom trenutku kad noć osvaja svaki kutak.


Pažljivo nizati znamenje red po red na polici složiti uspomene i pročitati rukopis na poleđini razglednice poštanska markica pečat datum i godina pre svega zapravo mene nepostojim u vremenu pisanja slova plutaju na površini mrlje.


Raspetljano u klupko namotam pažljivo da ne pokidam vezu koja postoji duboko u venama je poruka da traje kroz život onih koji će biti kao svetlo iz koga sve nastaje ta kap rađanja kad dotakne tlo daruje plodonosno i novo poglavlje počinje da živi.


Ne!


Oteraću ovu noć… Neću joj dati da mi Te uzme. Učiniću tajni zamah… zaustaviću trenutak, ostaću zauvek u Tvom pogledu, okrenuta Suncu. Pružiću ruke i reči, pustiću da putuju. Putevima kojima ideš putokaz ću biti, pratilja verna Tvojih dana. A ovu noć, samo nju, moram oterati… ne može tek tako, da pobedi…


Nije poljub…


Napisaću reči usnama… dodirima, a pogledom, prekriću ravnicu i postaću. Reka, koja ponire u dubine napajajući korene života. Upiću se u skrivene puteve, onako rasuta u kapljicama biću pokretač Tvojih čula. Budiću ih ispisanim… onako, kao pismo… … dok čitaš, ostavlja trag, blagi osmeh, od kog oči blistaju, u iščekivanju sledećih… nanizanih u kazivanju… Biću vir u koji ćeš nestati, a ja… Tebi, tok svoj ću prepustiti… Ponovnim rađanjem biću Reka. Na Tvojim grudima odmarati u senci, tvojim dlanovim pokrivena.


Neću crno


Razgrnem oblake, crne ptice rašire krila, spremne osmehe pustim, i polete veseli pogledi daleko odlepršaju, snagom Sunca, darivano sjajem crno se perje purpurom oboji, plavetnilo neba utone u oko, i suza orosi cvet na tvom dlanu.


Književna radionica Kordun

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.