Bratislav Petrović Braca – Pesme

Updated: Oct 9, 2019

BAJKA


Nečija si žena

Sestra...

Majka...

Meni si bajka!

Najlepša bajka

Koju nema

U ni u jednim knjigama

Pričama

Uveče pred spavanje

Bajka me uspavljuje

Ujutru se sa bajkom budim...

Ne... Ne želim da sudim!

Ni bajci

Ni nečijoj majci

Ni ženi...

A ni meni!

Ostani i dalje bajka

Majka...

Žena...

Žena za sva vremena!



SPOMENIK


Stojimo ponosno

Jedan naspram drugog

Gledamo se...

Ti govoriš ćutke

A ja prebirem u glavi:

Govoriš o junacima

I njihovoj slavi!

Seljacima u opancima

Učenima posle velike mature

Oficirima...

Civilima...

Nevinim žrtvama

Deci koja ne videše očeve

Očevima koji ne dočekaše

Rođenje dece

Junacima koji u molitvi

Ispustiše dušu

I onima koji ne stigoše

Ni da se pomole...

A čemu?

Za ovaj komad zemlje

Na kome je temelj tvoj?

Na livadi ovoj

Gde je sav seljački znoj?

Dole u dolini

Gde je nečiji dom?

E... moja nesložna

Braćo sa Hema...

Veliki bi da nas nema!

Večito da se trvimo

Krvimo...

Ubijamo...

Koljemo...

Satiremo...

Mrzimo...

Da po krvi sopstvenoj

Kaljamo opanke!

Umesto da nam sela

Imaju svaki dan igranke

Čavrljaju deca

Zvona školska da zvone

Njive da ne rastu u korov

Odžaci da se ne ruše

Da su nam pune duše...

A mi...?

Spomenicima se ponosimo

Koji obeležavaju kosti predaka

Mesta gde nestade podmlatka...

Spomeniče...

Moja duša uzdiše!

Obraze mi kvase suze

Jer ti svedočiš

O cvetu roda moga

Kada se brat mu

U dušmana pretvori

I dušu mu uze!



NE, NISI SAM


Ima po neki dan

Kada pomislim da si samo san...

Da si lelujava senka

Koju stvara srca plam

Da si iluzija...

U mojim mislima konfuzija

Da si neralni lik...

A onda me otrezni

Odnekle stih!

Sam se stvori...

Govori...

Govori o tebi

Tebi koja si tu,

Ima te!

Koja me bodriš

Rečima bistrim

Ko planinski potok

Srca čista ko suza u oku

Misli moje bludne mi odmažu

A reči tvoje mi pomažu,

Otrezne...

Da duša moja u bludu ne ogrezne!

Digneš me i iz ruku ne ispuštaš

U srcu me nosiš, osećam...

Po kad ti u nedrima spavam

Probudiš me kada sam

U najvećem nemiru

Zagrliš osmehom...

Rečima čvrstim ko čelik

A slatkim ko med...

Ima tako po neki dan

Kada pomislim da sam sam

A onda mi kažeš:

Ne, nisi sam... Ja ne dam!



ŠAL


Omirisah ti šal

Miriše na tebe

Na tvoje telo

Na tebe svu

U njemu ti dah osetih

Dušu...

Celo telo

On ti je oko vrata

Osetih ljubomoru:

Pazi... na jedan običan šal

Eh... da ti je val

Neću nazad da se vraćam

Bilo šta bilo

Al’ kad bi ti još jednom

Omirisao šal

Baš bi mi bilo milo



Bratislav Petrović Braca

Bela Palanka, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.