Grozdana Lučić Lalić – Pesme

PETI OKEAN


Koliko je vóda između nas?

Zar više od četri zemaljska okeana

i petog iz dna oka?

Seti li se on iz koje sam noći i kog veka?


U meni još bridi potreba da nas dosanjam.

Slala sam posle pijane noći bele zastave

pobodene u beskrajno tužne stihove,

i brodove u boci prepuštene buri,

neprestano zastavama mahala,

i neprestano, slomljenim jedrom,

oluji se umiljavala.


Od obale do obale dva kontinenta

kormilarim u Bermudskom trouglu

između njegovog Nikad i moga Uvek.

Vodo, raskvasi me u svim svojim oblicima

da tečem, isparavam i opet padam.

Vetre, raskvašenu od našeg znoja

razvej me kao kap na njegovom prozoru,

neka me vidi kada pogleda u sutra,

kao što me Bog klonulu od želje gleda

dok ruke protežem u mostove

od mog Istoka do njegovog Zapada,

do ruba sveta, gde me možda, on čeka.



U PROCEPU; GLAVA


Luda, bistra, usijana, hladna,

podignuta, uvučena,

na ramenima, preko ramena,

zabačena, pognuta, nakrivljena,

usađena, izobličena.


Na panj,

o omču, na giljotinu,

nude je malju, maču,

iz vatrenih cevi vrebaju.

Love!

(Tuđe se lako nudi i uzima.)


Dala bih je, al ne vredi,

ne ume ona

na tuđim ramenima.


Pogrešno okrenutu,

odsecaju, otkidaju, buše,

ali iz ramena mi oči...


Vidim, ne vide:

ono što jesam

- nije samo glava.



TUĐINA


O tvrdu zemlju lomim nokte,

iako nije moja - kopam;

kad žeže sunce,

kad nevreme slama.


Čovek se navikne na sve.

Ogrubeloj koži, vremenom,

i grubo sukno - meko je.


Tvrda, u tvrdu zemlju urastam,

sa čela orošenog kapima

tuđu grudu okom navodnjavam.


Naučila sam da ničem svuda.

Seme razvejte: isklasaću umnožena!

Požnjejte me! Sameljite! Umesite!

Slatkim zalogajem

gorkog hleba sa sedam kora,

ispečenog na mojoj ispucaloj koži,

gladnu tuđinu nahranite.



HUK SMRTI


Gorje, izgnezdilo mi postelje,

nad glavom zverinje:

riče, cokće, reži uspavanke,

al’ topla mi i sigurna kolevka

sva od oštrih zuba i divljih vilica.


Na huk,

ispod bešumnih krila zatreperim,

oči mi bîstre pojilo za kukuvije,

kad u tuđe uho zloslut zadenem

zahuči mi Ptica Smrt na ramenu

veliko jaje mudrosti snoseći.


Nadošlom snagom

zamelemim duboke poderotine,

pa pod tri kapka sklonim nebo od ljudi,

al’ zadrhtim često od iskonskog straha

- da zver zveri čovek ne postane.



SEDAM (MOJIH) OČEVA


Oče glasniče, otvrdlo mi uho,

gde sve ne gazih, čega se ne nagledah,

i gde ne stigoh, tražeći proviđenje,

dvostruka koža pucala pod bičem vremena,

do vrata svesti bauljala,

prosvetljena bolom više nego osmehom

ispod blatnjavih cipela se uspravljala

vatra vodi, voda plamenu:

žarila, gasila, palila, izgarala, tonula, isplivavala,

udisali me, u dahu im isparavala,

o zveri se spoticala, hranila ih sobom,

padali u meni ljudi, u njima padala i ja.

Oče proroče,

oči mi se zamutiše pod krstom tražeći roditelja

i sedmokrilog anđela, otkrovenje u molitvi

iz Mrtvog mora svitak spasenja.

Oče greha, obezobličena pod nebom bluda

greh i grehu osuda, pokrov i pokrivka,

za noć večnošću ljubljena,

prah vekova besmislenog rasipanja,

u sredogruđu, plemenito srce

od samilosti do nemilosrdnosti, rastezala.

Oče namerniče, nedostajao si

da svratiš ponekad u moje gladne godine,

zrnom nežnosti, ko naforom, gladi deteta utoliš,

pa onda, opet, pod lukom levog rebra

nastaviš da bridiš.

Oče spasioče,

grudima otvrdlim stenu drobila, pred suzom padala,

pucala mi često membrana između snova i jave;

ali prizivam te sada:

Na čelo mi stavi mesec umesto dukata!

Na bdenje pozovi zmije i vukove,

ptice sa nebeskog prestola, ali ne i ljude,

ne i ljude...

Oče mojih očeva, sve bolnije kontrakcije duše

razum mi nejako posmrče,

umesto radosti, u srčano ušće, ulivam tugu,

precima mogu, ali sebi – sebi ne umem da oprostim

dok izgubljeno u sebi zbog tebe ne nalazim.

Mudri oče, roditelju,

blagost devet kolena u krvotoku nosim

ne razumeh, ali sada, kada zrelost vid bistri,

a noge izdaju u lutanju po šikarama života,

znam, svi moji očevi samo su hteli da shvatim;

da su svi putevi pogrešni

ako ne naučiš da ih prelaziš u sebi.



Grozdana Lučić Lalić

Beograd Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.