Илија Шаула – Мудрост

Знаш како сам осетио да ми мудрост најлакше надире у мисли? Док радим, кројим живот, усмеравам реку, мисли аутоматски обарају зид високог мишљења о самом себи и продиру у вакуум где се крију мудрости. Узимам их и преносим на булевар разума, градим са њима палату свести, а зид високог мишљења бива порушен.


Пре неко вече писао сам о мудрости. Не знам шта је то тачно мудрост. Да ли је то знање или више знања која се вежу, па оно најбоље одабереш за мудрост? Можда је мудрост глупост која се жели приказати као знање? Шта је у ствари знање? Ето, ни то не знам! Колико човек треба знати? Мало или нимало? Немогуће је много знати. Полудео бих!


Фото: Андреј Кузмин

За мене је знање сећање. Све што сазнам дође ми као да сам се сетио. Да ли је то можда мудрост?


Мудрост је као јестиви плод на дрвету. Све је мање берача, сви мисле да се ти плодови купују у продавници. Не, то није мудрост. Мудрост се бере.


Ако човек успешно влада својим знањем, да ли му је уопште потребно да буде мудар или, пак, ако није мудар, да ли би онда могао успешно да влада својим знањем? Шта је са онима који успешно владају својим знањем, а нису мудри? Ако је дефиниција мудрости неухватљива, да ли онда мудрост уопште постоји?


Кажу да је опрез мајка мудрости. Људима који то знају свеједно се догоди да погреше. То је због страха. Кад не би било тог страха у човеку, да ли би опрез уопште постојао и где би извирала мудрост? И страх и опрез су ту само због будућности, па је самим тим и мудрост испред нас. Дакле, ако мислиш унапред, сањаш о мудрости!


Многи људи престану да изграђују човека у себи, мислећи да су већ доста урадили и да знају довољно. Али, то се ради читавог живота и ако сами инвестирамо у себе, и Бог ће додати свој део.


Стари мудраци су ме учили да за неке условљене вредности не вреди трошити снагу и знање да бисмо их се ослободили, већ да их треба пустити да се саме уруше. Биће да је процес дужи и природан, али је знатно успешнији и са мање жртава.


Кажу да су мисли енергија која креира смисао живота.


Убија оно што је већ осуђено да умре и не мисли на нова рађања, а оживљава поље свести где обитавају чежња, нада и љубав.


Понекад се не исплати упорност једног човека, ма колико она била добронамерна. Да би се нешто створило, неке се вредности морају најпре истопити. Мени је мој отац говорио: „Сине, да би добио, мораш најпре дати!“

Пут кроз историју човечанства је бесконачан, не постоје они који су у стању да се врате прапочетку. Ако се догоди почетак, биће нов!


Паметан човек тражи грешку у себи, а мудар признаје грешку другом.


Има људи који не желе да се много чују, већ само теже да буду схваћени. Тешко је данас неког разумети, и то највише стога што му се не дозвољава да се изрази до краја.


Тих мудрих ми је жао. Ако су и оставили понеку семенку иза себе, то је врло ретко посејано, а још ређе изникло.


Карактер онога ко пита најбоље се огледа у начину прихватања одговора.


Сви ми, обичне мале искрице, нисмо ни близу моћи снажне божанске светлости.


Џаба нам срећа ако је немамо са ким поделити. „Себичност је курва знања, нема среће без давања.“


Зашто тугујемо? Вероватно зато што туга траје дуже од радости.


Зашто човек да се радује кад зна да то кратко, врло кратко траје? Радост је за оне који не знају шта је трпељивост. Природно нам је да се радујемо и спремни смо да свакодневно проналазимо те мале искрице свуд око себе и у себи. Понекад скромност заспи у мени па бих да будем вечно радостан и не видим колико сам мали, мањи и од најмање радости.


Радујмо се животу у здрављу и весељу. Волимо живот, волимо себе! Нека Нове године и остали празници не буду само пролазна светковина. Славимо живот у сваком моменту! Покажимо енергијом честитања да је стварно тако, искрено, лепо, чисто, а не да честитке остану само пусте речи. Очистимо зло из себе, па ће човечанство бити стварна божја промисао и дело. Пренòсимо искрене честитке и жеље како на оне који су нам блиски и драги, тако и на оне које још не познајемо. Хрáнимо се љубављу, пустимо светлост у себе, свéтлимо сваком живом бићу на нашој планети, будимо људи, вòлимо се.


Никад није касно спознати праве вредности. Има једна ствар врло делотворна, а то је вера. Ако човек нема веру и самопоуздање, џаба му је било шта предузимати. Ако кажем вера, не значи да сам мислио на религију.


У ватри се гаси љубав и рађају нови животи. Да би горео, човек мора прво у души да плане!



Илија Шаула, књижевник и добротвор

Оснивач Књижевне радионице "Кордун"

Вест Честер, Пенсилванија, САД

Из књиге "Булевар светлости"

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.