Janoš Sekereš Jane – Pesme

PONEDELJAK


Jednom kada me vetrovi svakodnevnice polome,

ti me podseti na pesnika što ti je pesme pisao,

boju tvog glasa slušao, provodio budne noći,

čekao poslednji voz koji u praznu stanicu dolazi.


Zaboravim li ikada ko si, ko sam, sve moje reči,

reči izrečene tebi ostaće zapisane u vremenu,

nestvarne slike u stvarnom svetu o tebi u meni.


Kada zaboravim uspomene, kao što sam ja tebi čitao

čitaj mi pesme koje sam tebi pisao, one će me podsetiti,

negde duboko, nešto će zasvetliti i u tebi ću se sebe setiti.


Pričaj mi o ponedeljku, reci mi kako kosmos funkcioniše,

šapni mi od tihog da sam te dozvao, da si me dozvala,

i da su se kockice same poređale da uspe ovo naše.


Kada mi jesen odnese sećanja i sve se pretvori u senke,

stvari budu trajale samo jedan tren, ti mi ispričaj naš san,

opiši mi jedan naš dan, jednu besanu noć, pričaj mi,

pričaj mi da još jednom osetim naš ponedeljak.



LUTKA


Najlepšu si mi lutku poklonio, ja sam se samo osmehnula.

Igrali smo se, bili smo deca, tako nevina i naivna.

Držala sam lutku, kosu joj nameštala, tako sam je volela.

Bio si srećan dok si gledao kako uživam u poklonu.

Zovu nas roditelji kućama, pada mrak, igri je došao kraj.

Lutku sam stavila na krevet i veselo otišla na večeru.

Vratila sam se u sobu, uzela lutku i sela naslanjajući se na vrata.

Našminkala joj oči crnom bojom, nacrtala suzu ispod oka,

Odsekla sam joj kosu, skratila haljinu i bacila je u ćošak,

Kome još trebaju glupavi pokloni, glupa lutka!


Nije bio lep dan, duvao je vetar, bila sam raspoložena.

Nije mi trebao razlog, sreća je u malim stvarima.

Želela sam da čitam knjigu, da uživam na suncu kog nije bilo.

Tada si se ti pojavio, šetali smo i pričali o svemu,

Bio si mi jako drag, volela sam s tobom provoditi dane,

Volela sam da te gledam i shvatila da te volim.

Nisam se htela prepustiti, borila sam se protiv sebe.

Znala sam da ću pogrešiti i da mi trebaju makaze,

Da moram saseći svoja osećanja, ali nisam mogla,

Poljubila sam te i tiho izustila: volim te!


Prazna i mračna soba, kroz roletne prolazi zrak sunca.

Ispred vrata se nalaze makaze, karmin i maskara.

U sitnim komadima ogledalo rasuto svuda po podu.

Gusta kosa pokriva tepih oko stola sa pokidanim slikama.

Sedim potpuno naga, ništa mi nije ostalo da me drži.

Kosa raščupana, neuredna, ružno u očaju ošišana,

Crvenim karminom je iscrtan osmeh da sakrije tugu,

Suze bez prestanka teku, na obrazima ostavljaju trag.

Iskorištena i odbačena, bez ljubavi, potpuno sama,

Nepotrebna, ostavljena i zaboravljena u ćošku.



PASTELNE REČI


Rečima razlivam boje,

pero mi je kista,

oslikavam platno stihovima,

mešam pastele,

samo sam tvoje oči napisao,

kao slikar što je slikama poeziju pisao,

a ja sam plesao.


Plesao sam po slovima,

ostavljao tragove farbe,

sišao sam sa litice odluka,

pred tobom na kolenima,

raširenih ruku letim,

nebo iscrtavam sonetom,

nađoh svoj put, nacrtah nov,

pesnički svet,

bojama tvog osmeha oslikan.


Tu je kraj,

tu sve počinje,

tu je novo platno,

belo,

čeka nov pokret.



TIJANA


Lutao sam Trgom Heroja,

vrteo sam se oko sebe,

pogledom leteo naokolo,

u tuđim licima te tražio,

ne nađoh te tamo.


Prođoh Knez Mihailovom,

spotakoh se o prosjaka,

ustao, udelio kovanice,

ne nađoh te tamo.


Na Trg Republike sam stao,

pogledao u sunčani sat,

oblak mi sunce sakrio,

ne nađoh te tamo.


U šumu beskrajnu uđoh,

izvadio sam parče papira,

u pesmu sam te zapisao,

jer te ni u njoj ne nađoh.


U pesmi te sada čuvam,

papir pokraj srca držim,

daleko od gradske buke,

jer te u njoj više ne tražim.



ŽICA


Znam gde je granica, našao sam je.

Ograda i bodljikava žica zaustavlja,

Preteći je postavljena da sputa.

Pogledom sam tražio prolaz preko,

Video sam rite, iskidane delove odeće.

Ispod žice stara obuća, lutka i fotografija,

Beton je bio ofarban ljudskom krvlju.

Prilazim bliže, rukama hvatam žicu,

Još jedna kap krvi, još jedan potpis.

Ostavljam trag, trag gde sam prešao,

Ostavljam sve s druge strane žice.

Ne okrećem se, sunce mi greje lice.



PRINCEZA


Iz očiju mi je nekada tekla reka,

Molim Vas za šolju toplog mleka.

Imate li da mi udelite koru hleba,

Molim za spas odavde pa do neba.

Mama je mislila da spavam, jecala je.

Za večeru nismo imali sinoć ništa,

Ostatak pice, najbolje sa tržista.

Iz kante je izvadila i imali smo gozbu.

Ukočena, vristala sam od straha,

Pacovi su otvarali ormar i vrata.

Imate li za mene neko staro ćebe,

Moj zarđao krevet me jako grebe.

Ruke su mi bile mekane i nežne,

Sada su tvrde i ružne kao u starca.

Ne zameram što me se grozite,

Nisam htela iskočiti dok vozite.

Moja se lutka skotrljala na put,

Gospodine, za mene više nećete ču.

Bila sam klinceza, tatina princeza,

Sada dobijem siću za malo veštačkog keza.

Gledam Vas kako ste samo lepi,

Prava je šteta sto ste potpuno slepi.

Glas Vam se moj čini poznatim, zar ne?

Čini Vam se da ste ga čuli već pre.

Nikada se nismo sem u snovima sreli,

Ja sam ono kopile što niste hteli.

Sve bih Vam ovo gospodine rekla,

Samo kad bi se prilika stekla.

Dok sam prosila o Vama sam maštala,

I ma koliko puta me ostavili,

Ja sam Vam praštala.



FIRENCA


Sećaš li se Firence,

Onakve kakva je bila?

Voliš li još Berlin,

Onakav kakav je bio?

Ponosiš li se sobom,

Kakav si bio u Njujorku?

Ilí si zaboravio Njujork,

Berlin, Firencu i sebe,

I sada živiš u gradu,

Nekoj maloj varoši,

Nenaspavan, umoran

Od lutanja, gladovanja,

Spavanja po garažama,

Slikanja po trgovima,

Čitanja po parkovíma,

Tucanja po haustorima,

Odlaska na izložbe,

Druženja sa umetnicima,

Privođenja zbog lutanja,

Plivanja po bojama noći,

Dostizanja pijadestala,

Pijančena sa bludnicima,

I sada se osećaš čudno,

Strah te starosti, samoće,

Vratio si se na kratko,

Ostao tek toliko, toliko

Da vreme tobom pod

Sećanja briše, zauvek,

Mladost si napustio i ostavio,

Tamo gde se vratiti nećeš

U Berlinu, Firenci i Njujorku.



Janoš Sekereš Jane

Subotica, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.