Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.

Jelena Ljubenović - Pesme

Zrenje Tajne


Moj lepi

i nevidljivi ti

ti koji mi donosiš

kišu


najdraži moj

i naskriveniji ti

ti koji me ljubiš

ljubiš stvarajući


i približavaš mi se

čineći od mog života veo

nevidljivi veo za ljude

vidljivi za mudrace

i pesnike i majke

i malu mirisnu decu


milostivi moj ti

u sumraku dana

i sozercanju misli

stižem ti ja

i volim te


volim te kao što to

Sunce i mesec to čine

ne odvajajući se


nikada od Tebe

i čuvam te u sebi ja

krhko i dramatično

razigrano i strogo


i u viđenju

zrenju i noćnom

motrenju tebe

grlim te

grlim te snažno


kao u detinjstvu

kao u snu kada sam

nerođena bila

onda

onda me je Ela rodila


Ela načinjena od cvetnog

dugog šarenog vela

moja svetlost vascela


Lavež i pisac


Svi ti pisci ogledaju se

u mesečini i lavežu

u ponoćnom bolu u mrtvilu

kada su tihi


kako je čudesno povezivati

nebo i ukrasno platno

metle i cveće

i svu decu sa letom


svi ti pisci jednom bace

svoje hartije i ideje

i obese se o nebeske konopce

u mrtvilu kada su tihi


kako je čudesno umirati

i biti epohalno kriv

a biti snažan, olujan i živ

slušati lavež i njemu ispovedati bol


Obasjanje


Zakrili me svojom ljubavlju

blistavi moj brižni dane

i nastani me u očima svoje majke

zakrili me svojim cvećem prozirnim


i snove oduzmi mi

neka ne sanjam lica

koja gone pupoljak u cvetu

neću se plašiti


kada osetim iskru obasjanja

biću bit belog pera

koje pada uvis

biću prazna

prazna od svojih organa


od plovidbe kroz uspomene

u susret užarenoj kugli

gledaću rasplamsavanje vatre

neću se bojati

gledaću bol kako brzo raste


kao gljiva

kao parazit

i osetiću kako pleše kao atom

i kako se nameće kao svila

blistavi moj dane


krilima koraka svojih

zagrli leptire

delove biti moje

koje šaljem ti

sumrak je već

za mene tako nespremnu

ne čekam više san


jer čuvar trenutaka sam

koji najednom se spuste

u meni i opeku me

kao vatra

naprave prostor

kroz koji ulaze reči

moje jesenje majke

koja govori


izgubi se u ožiljku brižnosti

jedino moje obasjanje


Pasija


On je čamac

koji plovi danju

nadgledajući hrabrosti

i slabosti svojih

tražitelja


on je čamac

efemernih tragova

u nepokretnosti

čarobnih

uzbudljivih

strahovitih

prizora


mesec je on

moja pasija

detalj

i oratorijum


Književna radionica Kordun

1 comment