Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.

Kada vas srce vodi

Updated: Jan 31, 2019


Ilija Šaula, pesnik i prozni pisac, rodom sa Korduna, već dugo živi u Americi, a svim srcem je u svom zavičaju. Melanholija koju je osećao prema njemu, urodila je plodom i idejama, darivala mu stvaralaštvo i želju da otkriva i podržava mlade talentovane ljude koji pišu a nemaju mogućnost da objave knjigu.


Tokom Sajma knjiga boravio je u Beogradu, gde je promovisao knjigu „Dobro je“. Brankice Damnjanović... a na putu je još mnogo sličnih, na radost darovitih mladih ljudi.


* * *


1. Daleko od svoje zemlje, gradite nešto što stvara utisak neraskidive veze, celinu. Kada ste došli na ideju da osnujete „Kordun“ i ko Vam u tome pomaže?

Slovo, reč, pismo i jezik su neraskidiva veza matice i njenog odvojenog dela. Čovek se usmenim predanjima uvek vezivao za prostor svoga postanja; pismo mu je kasnije pomoglo da se još čvršće veže za taj prostor, a današnji sistem komunikacije i mnogobrojne prednosti u prenošenju i obelodanjivanju pisane reči pravi su izazov i sjajna mogućnost da se koreni ne zaborave, ma gde čovek odlazio. Književna radionica „Kordun“ je upravo nastala iz jedne takve internet komunikacije. Ona je plod saradnje književnika Danila Marića i mene, koji smo uređivali naše naslove i naslove naših prijatelja i slali do izdavača. Vrlo brzo smo uvideli da bi ta naša aktivnost mogla da bude radionica sa proširenim radijusom delovanja na polju književnog stvaralaštva. I tako bi! Danas radionica ima svoju internet redakciju sastavljenu od stalnih i dopisnih članova koji su rasuti širom sveta. Najaktivniji članovi redakcije najviše i pomažu, a to je pre svih tehnički urednik Danilo Marić, predpriređivač radova pesnikinja Branka Zeng, recenzent Goran Ivanković i lektori i korektori se često menjaju, u zavisnosti od toga na kom se narečju govori i piše. Tu su uglavnom Zorica Aćimović, Brankica Damjanović, Marina Bulajić, a imali smo i divnu saradnju sa Brankom Selaković i mnogim drugim. Tokom pripreme dela potpuno ravnopravno učešće nudimo i samom autoru jer nas takav način rada još bliže upoznaje i povezuje. Štamparija Grafičar iz Užica nam je najbolji saradnik koji daje značajan doprinos našoj izdavačkoj delatnosti.

2. Koji su ciljevi Vaše izdavačke kuće?

Naši ciljevi nisu prevashodno bili izdavački već uređivački; izdavaštvo nam se nametnulo samo od sebe i upravo smo sada u izradi jedne izdavačke forme, edicije koja bi predstavljala naše izdavačko ime. Jedan od osnovnih i glavnih ciljeva je izdavanje prve knjige nekog autora; prvenac je u svakom poslu vredan pažnje i značajan je na poseban način, te želimo da učestvujemo u stvaranju te posebnosti i da delimo sreću sa autorom.

3. Kako dolazite do novih rukopisa?


Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama nesmetano se dolazi do rukopisa mladih, neafrimisanih autora, onih koji još nemaju objavljenu knjigu. Volim da čitam neobjavljene radove na internetu. U tim iskrama znam da prepoznam plamen, koji kasnije vrednoga autora pretvori u zvezdu.

4. Na koji način prmovišete knjige koje štampate u okviru svoje izdavačke delatnosti?


Najveći broj naših izdanja promovišemo kroz humanitarni rad. Često, vrlo često, na humanitarnim večerima promovišem naša izdanja i predstavim ih publici, koju zamolim da kupovinom knjige postane darodavac jer sav prihod od prodatih knjiga ide u namenske humanitarne svrhe. Na taj način knjiga nađe put do dobrih ljudi koji sigurno znaju i da uživaju u njoj i pronađu njenu vrdnost. Mislim da je to najbolji način promocije onih dela od kojih se ne očekuje da ostvare velike profite izdavačima i autorima. Profit je poverenje i ljubav koja prosto sija u takvim prilikama.

5. Knjiga uvek nađe put do čitalca, ipak kako trasirati taj put, a sa toliko rastojanja?


Kada je namera iskrena ne brinite. Kada vas srce vodi možete zalutati, ali se nećete izgubiti. Sve što se dešava, dešava se sa razlogom, tako i moj rad i svaki primerak svake od tih knjiga dođe do svog odredišta bez obzira na geografsku udaljenost. Put od srca do srca je neverovatno kratak, ako znaju jedno za drugo.

6. Šta se iz sveta može bolje sagledati, vezano za zavičaj, nego iz neposredne blizine?


Kad odemo da živimo daleko od svog zavičaja, uvek ćemo tamo na tom novom mestu videti prvo ono što je dobro, a nismo imali u svom zavičaju i uvek nas vuče želja da to dobro donesemo u svoj rodni kraj. Postanemo spremniji da trpimo nostalgiju i vrlo brzo uvidimo da je svet jedno veliko planetarno selo, manje od onoga iz kojeg smo otišli.

7. Da li opredeljenje za umetnost izbor ili nužnost, kakvo je Vaše iskustvo?

Umetnost za mene je izbor, a povremena životna nužnost je zlo koje prihvatamo kako bi se lakše živelo u ovom ipak pretežno materijalističkom svetu.

8. Smatra se da se umetnički dar nasleđuje, da li je neko iz Vaše porodice, imao neki talenat, pisao, slikao, ili bar bio sklon lepom kazivanju starih priča?


Znate kako, mrtva usta ne govore. Moj rodni Kordun je uvek bio u krvi i mukama, tamo se providan dan nazivao svetim, život svih mojih predaka sam po sebi je umetnost. Nama se ređaju slike čim zatvorimo oči, mi čujemo tišinu, verujemo u dobre vile i anđele, oni nas odvode u predele svesti gde susrećemo pesnike preplanulog uma, talentovane pretke i pokušavamo da kroz umetnost prenesemo sve ono za šta njima nikada nije pružena prilika. 9. Verujete li u energetsku moć reči?

Naravno! Mislim da bi svako trebalo da veruje u tu moć. U trenucima kad razgovaramo sami sa sobom to možemo najbolje da osetimo. Razmena energije unutar mene samoga je kao razgovor sa Bogom; tad ne treba da se molim, već osećam koliko volim!


10. Poznato je da solarna energija povoljno utiče na ljude. Kako Vi reagujete na nju, da li Vas ushićuje ili kad nema sunca, jeste li tada skloni melanholiji?

Tu ste me pronašli na domaćem terenu. Sunce je moja ljubav, hrana, zdravlje, život! Svetlost je istina za sve one koji vide. Naši stari su govorili ,,Ko se od Sunca krije kao da ga nije“. Sunčeva svetlost u nama pobuđuje sve centre za kontrolu i rad našeg organizma. Kompleksnost funkcije organizma sa ničim ne može biti tako dobro uspostavljena i kontrolisana kao sa sunčevom svetlosti. U mom životu Sunce je vrhovno božanstvo koje kreira prirodu čiji smo mi najinteligentniji deo. Gde nema te čarobne svetlosti nema ni života!

11. Ljubav je tema o kojoj neizostavno pišu svi. Može li se o ljubavi pisati bez erotike?

Naravno da može. Zasmeta mi kad kažem ljubav, a neko odmah misli na seks. Ljubav je nepobediva snaga svakog čoveka, posebno umetnika, njegova glavna igračka sa kojom može da pomera granice univer(a)zuma i stvara lepotu i dobrotu koja može svakog zadiviti.

12. Okušali ste se i u proznom radu. Šta lakše pišete poeziju ili prozu?

To mi je tako svejedno, mada bih rekao prozu, jer moje pesme su najvećim delom opoetovano pripovedanje. Na dobrom sam putu da prozu prenesem u roman, a poezija mi je rekla da me neće nikad napustiti.

13. Koliko poznajete savremenu srpsku književnost?

Ako uzmemo u obzir da se savremena srpska književnost računa u periodu od Drugog svetskog rata ne mogu reći da mi je nepoznata. Vreme jednog Kiša, Kapora, Pavića, Draškovića, Popovića... ostaviće na meni neizbrisiv trag u kreiranju mišljenja, stalne igre sa svetom u meni i van mene. Zatim, vreme kad pesnik progovara iz mene u društvu eminentnih naših stihotvoraca: Zupca, Trifunovića, Nastasijevića, teta Desanke i Vesne Parun koji u meni bude mladost koja me uznosi do zvezda i slavi ljubav. Hvala im za večne vatre koje su zapalili u meni, svi koje sam napomenuo i još mnogi drugi.

Pa ipak, moje progonstvo čak do Amerike odvojilo me je na jedan period od tokova književne balkanike, sve dok se nisam kompjuterski izobrazovao i ušao ponovo u te tokove za koje želim da me zapljuskuju do kraja mog puta.

14. Ko su Vaši knjževni uzori?

Borhes, Markes, Kiš i Pavić.

15. Kada vas možemo ponovo videti u Srbiji, pretpostavljamo da će to biti radi promovisanja neke nove knjige?

U pripremi je moja nova knjiga, proza, pod radnim naslovom „Usta puna Sunca“. Očekujem je kao novogodišnji poklon, a potom i promociju u Srbiji. Proleću se svi radujemo; eto ja ću se radovati i našem susretu.

16. Šta je Vaš životni san?

Svi imamo snove, ali to ne znači da svi sanjamo. Često sanjam da letim, poput ptice. Ne verujem da će mi se taj san ostvariti, ali onog dana kad dođe na red da svodim račune i ako se pokaže da su ostvareni snovi onog malog dečaka sa Korduna koji je voleo da mašta neće mi biti teško početi umirati i znaću da sam konačno naučio da letim.

Onda nemojte još dugo leteti... pišite i povezujte ljude.


Otpisani

Na putu premještanja

na putu odrastanja

na putu ispreplitanja

istina mržnja laž ljubav

zagledani jedni u druge

svjetlosti nedostaje

ne vidimo ali osjetimo

trag prošlosti

izvire iz nas

zbunjeni

začudjeni

kao svatovi

Eugena Kumičića

Djeca smo

rekli su nam

da remetimo mir

Djeca smo

bez šanse

za popravni

Otpisana djeca

Slušate našu pjesmu

plačete nad našom sudbinom

ne vidimo vam suze

niste bili sa nama

kad se radjala naša pjesma

vi ste je kovali

iskovana je od vaših želja

satkana od vaše sreće

domovinstva iluzija mržnje

i naših nadanja

Nemamo kletvu

U srcu nam je molitva

Blaga usrdna trajna

krčimo put pjesmi

put povratku


Ilija Šaula


Izvor: Etna