Ljiljana Milosavljević – Pesme

Tebi, moja Dolores


Kažeš putuješ i pišeš.

Blago tebi, ko to ne bi voleo?

Vidim, otac ti u bašti

kreše granje, a ne bi trebao,

nije baš nekog zdravlja.

Šta te briga za granje

i kad će plata.

Uvek ima ko da doda.

Ništa novo, za ovo vreme.

Uz espreso, sediš u kafiću

glavne ulice, kao smišljaš novu priču.

Priča promiče, ne gleda te.

Danas ćeš na izložbu, čak u Beograd,

onako, začas, za svoju dušu.

Duša se izgubila, odavno.

Samo ti piši tvoje fantazije,

umetnost nas zarazila.

Možda će doći neko

još novije vreme,

kada će od nje moći

i da se živi i putuje.

A možda će ti mlađi dodavati

da odsanjaš svoje snove

kad iznemognu ovi sadašnji.

I nisi ti ništa posebna.

Ne mislim po fantazijama

i pisaniji, svako ima svoju.

Svi se na svoj način lečimo.

Samo neka se piše.



U raskoraku


Učini mi se Ti si

Ulica nas deli


Suprotnim pravcima

U ćutnji koračamo


Ime ti doviknem

Za svaki slučaj

Da pogled ti sa traga

Na moju stranu skrenem


Odjek odlete u prazno


Ljuštim luk i plačem

Samo u početku

Posle mi svejedno



Uzdarje pesniku


Narandža meseca se crveni

pogledam da se okom zaplavi

ruke ti bosiljkom mirišu

u pesmu te sastavljam

a sat u tišini odbrojava


Čudne li dobrote u tebi

kao da ispiram pesak

suknjom u vodi do kolena

a zasija zrno zlatno

kad se najmanje nadam


Pa se smejem kao dete

opčinjena plavim sjajem

ogledajući se u pesmi

zaboravljam otkinutu suzu

što je u uglu usana zaspala



Igra


Suncu se primiče titrajima

kamen u vodi što se varka


kližući trenutkom

svako svoj plen traži


mlađ riblja igrom senki

suncu se rastući udvara


plen većem postaće

kad u dubine krene


nakostrešene crnilom

ježeve izgleda niko neće


plavetno ogledalo neba

reski zvuk motora seče


gladan čovek vreme ubrzava

harmoniju tišine poješće



* * *


Cipele stare po navici

vuku me godinama ćutim

željama tuđim bivam dobra

svoje kao Arijadna

zlatnom niti spajam

čekajući Tezeja da se vrati


svoja jedra meni okrene

bosonogu prepozna iz duše

u zanosu da me ne izbriše

u snu na dlanu titraj sreće

kao ptica u oko svetlost plavu

dalekih svetova mi donese


u klupko zlatnu nit motam

sunce nam u očima blista

radost na vetru vijori

rekom lepota duše tajnu tka

Dionis i Fedra sa boginjom

Artemidom u legendi mitskoj,

a zima na prstima samo što nije.



Ljiljana Milosavljević

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.