Marijana Pilipović – Pesme

SLOVOSLAGAČ


Namrgođena lica u prolazu

Bujica praznoslovlja u razgovoru

Kultura površnosti s papira i ekrana

Iskrivljuje svet


Bila sam tamo gde se ne razgovara

I ne voli

Gde želje ćute

Život je suv i čini se tuđ

Gde se nelepe žene došaptavaju

Nesrećne smeju glasno

Nehrabri muškarci ostavljaju odškrinuta vrata

Kad ne znaju da li da odu ili da se vrate


Ja sam slovoslagač

Slepa i gluva za ono što se ne da osetiti

Znam da se vatra slamom ne gasi

Bez straha sam lepa

Dok rasklupčavam sutrašnjicu


Ovo bi mogao biti najsrećniji dan

Mog dosadašnjeg života


REČ


Ćutim

Razbolela se moja reč


Tuđe mrtvorođene

Prazne i nepouzdane

Raspusne

Odbijaju se od mene


Nesadržajne

Lake kao pero

Časne reči po povoljnoj ceni

Rasprodaja


Ćutim

Lečim svoju reč


ZRNO


Oduvek si me čekao

Na raskrsnici vremena i večnosti


Pokazao si mi da slatkorečive

Brzogovoreće reči

Kazuju prazna usta

Providne oči

Duše u kojima je suša


Da posle njih ostaje tišina

Kao najglasniji plač


Dok sam korenje zalivala

Suzama ponornicama

Posipala se pepelom želja

U meni proklija zrno Istine


Smrću si smrt pobedio

Odbrano i nado

Telom i krvlju

Vodiš moje bitke


Vidljivo nastalo je iz nevidljivog

Sveprisutno iz nedostajalog


Stigla sam kući


NEVIDLJIVA


Nisam razlog za osmeh čaroban

Ni skriveni greh

Ne brodim pod tvoje čaršave

Tvrdoglava želja ne pomaže

Srcu sam tvom nevidljiva


Nemam uspomene da ih zaturim

Ne mogu da se setim da te zaboravim

Osluškujem sebe

Zapušim uši ali odjekuje tišina

Od koje kosti do srži bole


Oborene glave cvilim sebi u bradu

Samo da ne padne drhtava

Skrivena i posramljena kap

Od koje ću da pokisnem

Do ispod kože


Vazduh seče zveckanje kandila

Mačuju se osećanja u grudima

Poslednja nada slomljena je pod kaputom

Otičem iz sebe kao otopljen sneg niz oluk

Skupljam snagu da ljubav pustim niz vodu


NEOBIČNO SE NE ZAVRŠAVA

TEK TAKO


Sa tvoga čela sijalo bi sunce

Nad masom ozbiljnih lica i sudbina

U mojim očima cvetala bi trešnja

Neprskana svetom oko nas


Po ko zna koji put čitali bismo psalme

Raspravljali o moći Istoka i Zapada

Slušao bi dok zanesena kazujem stihove

Puštajući me da verujem kako ljubav pobeđuje sve


Odgonetao bi moje teološke nedoumice

Razumeo karakter koji poklekne pod emocijama

Štitio me od laskavih praznogovornika

Čitao rukopise pre objavljivanja


Htela sam da pričamo o ljubavima

Koje nikad ne budu

I nikad ne prođu

O neobičnom koje se ne završava tek tako


Nikad me nisi povredio nepromišljenim rečima

Samo onim koje nisi izgovorio


Marijana Pilipović

Beograd, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.