Mariola Pantelić – Pesme

Updated: Oct 9, 2019

KAKO NASTAJE PESMA?


Kako nastaje pesma?

U srcu, u glavi

Na svetlu il’ tami,

Il’ negde daleko, iznad svakog sna?

Daleko od sreće, daleko od zla

I misao da l’ je same sebe svesna?


Kako se pesma rađa?

U pokretu ili u trenutku.

Na širokom polju il’ u nekom kutku,

Na brzinu ili natenane,

Kad sunce zađe ili kada svane?

I da l’ misao u srce pogađa?


Kako se rađa pesma?

U nadahnuću il’ iz čistog hira,

U naručju rata il’ uz uzdah mira,

Iz ljubavi ili bedne mržnje neke,

Od sadašnje sreće il’ tužne prošlosti daleke?

I dal iz duše izlazi radosna il’ besna?


Kako pesma nastaje?

U društvu, u samoći,

Po danu il’ noći

Negde gde je toplo ili gde je hladno,

U bogatstvu ili tamo gde je jadno?

I šta od nje na kraju ostaje?



VENAC OD SNOVA


Satkana u moju ruku misli,

Iznebuha i bez kakve greške,

U snu sazda venac taj od reči,

Onog dana kad se pišu pesme.


Kad ukloni mrenu straha svojih,

Sa sanuća davno prošlih, novih,

Kad naveze u pesme svoje sve,

Što nije smela niti znala pre.


Rodiće se u tom sanku ova,

Još jedna, lepša,

Kao venac od snova!


ČUDESNO


Ti me čudesno voliš.

Osetim kada me štitiš.


Reči nećeš izustiti.

Ne tražim.

Nastavi.


Naći ću ti dragu.

Voleće te više od mene.

Mislićeš.


Boriće se sa tvojom lepotom.

Želim joj da pobedi.

Od tebe će zavisiti.


Imaće lepu kožu,

velike grudi,

i biće niža,

baš kao što voliš.


Zbog tebe biću srećna.

Zbog osmeha tvoje sreće.


Volećeš me čudesno i dalje.



POD DLANOM TVOJIM


Prvo te udahnem.

Pustim, da me pokreneš.


Zagrljaj grabim.

Obnavljam na svakom taktu novom.


Prisećam se, kasnije, sa svakim slovom

Kako je biti pod dlanom tvojim.


Ruka leđa obavija lako.

Kroz pesmu činiš se mojim.



SENKA


Senku svojih osećanja poneću sa sobom

Tek kada ovladam veštinom pretvaranja.


Kao kap vode na dlanu zadržaću je

Za trenutak, dovoljan da je dobro osmotrim.


U medaljon ću je zatvoriti,

Dok ti ga ne bacim pred noge i razbijem u komade.


Da li će ispariti? Ili se uliti u tebe

Dovoljno brzo da shvatiš da je senka tvoja postala?


Podsetiće te na reči u šali izgovorene

Što nemarom dotakoše pogrešnu nit.


Tada ćeš shvatiti da si oduvek ti bio onaj koji se igra.

I ja ću se osloboditi ovog tereta što ga nosim u grudima.


Senka će postati tvoja i dovoljno velika

Da ti se vrati, gde god da je baciš.



PRAZNINA


Sam svoju prazninu biraš.

Rupe kopaš na sopstvenim putevima.

Osvrćeš se gledajući u čijim rukama burgija stoji.

Ogledalo ne vidiš.

Misliš iste ruke drže kamen koji ga razbija,

A sve vreme na njemu sediš.

Plašiš se njegove tvrdoće,

Ali kamen prah lako postaje kada nađeš pravo oruđe.


Sam svoju prazninu biraš.

Ne znaš kako.

Ne razmišljaš o njoj na taj način.

I tek kada u drugima vidiš šta se u njoj nalazi –

Razumećeš.

Naći ćeš način da je popuniš.


Ako ti kažem da ustaneš,

Kamen razbiješ u prvom kamenolomu,

Zagledaš se u nepolomljeni odraz svoj

I vratiš se na mesto gde je počelo pražnjenje,

Da li ćeš tada razumeti

Da praznina ne postoji

Ako tako izabereš?!



Mariola Pantelić

Beograd, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.