Milica Milenković – Pesme

BOŽIĆNI KOLAČ


Majka će, o Božiću,

prste u njivu,

u seme

u žito

da umesi mušku snagu

vodenicu

točak i kamen


Majka će,o Božiću,

volove u jaram

kuću kraj druma

zmiju pod ambar

mrtve pod prag


Majka će

još samo krst po sredini,

raskršće i putokaz.



NA POLA KOPLJA


Sanjali smo jedno drugo pre našeg rođenja

Spuštali smo zastavu naše zemlje

Niz krila mojih prozora

Gorela je noć od belih peškira

I barjaka u rukama devera

Bubnjevi i zurle činili su od nas derviša


Vrteli smo se zajedno

Vrteli u krug

Vrteli kao jedno


Dok nas nisu privukle dveri ovog grada

Zapaljene zastave u ime lažne slobode

Trube jerihonske sa urušenih prozora


Vrteli smo se onda i mi

Vrteli kao oni

Vrteli u krugu lažnog grada


Vrteli dok

Zastave svojih srca

Nismo spustili na pola koplja

I zatvorili zauvek sve naše prozore



SUSRET


Prešli smo na hiljade kilometara

Dok se nismo sreli

U ovom svetu


Sve se prepoznalo

Oči, usta, uši, ruke

Dva tela

Dva melema

Za sve rane iz bivših ratova


Ali straha je bilo previše

Zaboravljenih načina voljenja

Neprevijenih otvora na srcima


Na putu dugom hiljadu svetlosnih godina

Pre nego što smo uspeli

Pomoći jedno drugome


Iskrvarili smo

U zagrljajima istorije



PTICE NA BUNI


Ispod luka stene koja se gore prostire prekrivajući nebo,

a dole krije duboke ponore svojih voda,

po sredini stoji malo kameno ostrvo na koje sleću ptice.


Lete. Slete. Uzlete. Prhnu.

Stanu na zid stene. Uvuku se u rupe na steni.

Kljucaju so i minerale.

Lete. Slete. Uzlete. Prhnu.


Ispod luka stene koja se gore prostire prekrivajući nebo,

a dole krije duboke ponore svojih voda,

po sredini stoji malo kameno ostrvo kao oltar na kojem su tragovi ruku

spaleologa i gnjuraca.


Rone. Zarone. Izrone. Pretaknu se.


A kada na površinu ne vrate se –

jedni postanu ribe, drugi zmije, a treći ptice.


Plivaju. Gmižu. Lete.

I samo prhnu!



VREMENSKA PROGNOZA


Moja pokojna baba

računala je vremensku prognozu

od katoličkog do pravoslavnog Božića,

svaki dan bio je slika narednih dvanaest meseci


Po tome su znali kako će,

kada i koliko

brazda izorati,

pšenice posejati,

žita požnjeti,

koliko puta točak na vodenici okrenuti

i belih hlebova umesiti


Nisu glasali za budućnost,

apstraktan pojam vremena,

niti su gledali televiziju

koja priznaje jedino petodnevnu prognozu

iako danas talase, vlagu, vetrove i oblake

mere najpreciznijim instrumentima

znajući kada će se i lednici na Arktiku do kraja istopiti


Kada je moja pokojna prababa

kuglicu u kutiju ubacivala

živeli su po pravilima prirode

glasajući za rodnu godinu

osunčani hleb

godovito drvo

i dovoljno ljubavi za sve


Zato su i znali da samo nebo

predviđa tačno

od katoličkog do pravoslavnog Božića,

ne sluteći da će biti rođeni ljudi

sa jedinom mogućom prognozom za sutra

(novi izbori za budućnost

sa naletima vetra olujne jačine)

i bez neba u sebi



Milica Milenković

Niš, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.