Miloš Marjanović – Pesme

Updated: Jul 31, 2019

JEDNOM KADA ME POJEDE MRAK


Jednom kada me pojede mrak

zbog zmajeve vatre koju sam bacio iz grla

i jezika mača koji nikog nije ni ranio ni ubio

po čemu će me pamtiti i ko će me žaliti?


Jednom kada me pojede mrak

zbog nepotrebne pameti

malobrojni će pričati o semenu koje sam mogao posejati

stihovima koje sam poslao u vrtlog košave

i zapečatio zaboravom slepih beogradskih ulica.


Ostaću samo prah na ušću odbačenih i prezrenih

i presahli potok koji je isušila žega jednoumlja.


Jednom kada mi stave svileni gajtan oko vrata

janičari koji nose naša imena

biće to šal slobode

ako moj hropac čuje jedan par ušiju

i registruje jedan otkucaj srca

koji će se poput nežne vatre

popeti na vrh kule nove sutrašnjice.


Kada me jednom pojede mrak

sveća upaljena za moju dušu

biće svetlost novog života.



ČOVEK SAM


Rodio sam se i probudio usnuli grad.

Moj krik je obradovao dvoje ljudi

i još mnoge.

Pripao sam belom gradu, nebeskom narodu

planeti Zemlji

a odabrao da budem samo svoj.

Bežao sam od svih čopora u koje su me zvali

skidao uniforme koje su mi nametali

prkosno odgovarao na pitanja bezubih mrzitelja vampirskih pogleda

"Čiji si?"

"Od kojih si?"

"Šta si?"

ČOVEK SAM!!!

Okrećem glavu od kala što me okružuje

od onih kojima smeta drugačija boja kože

pogrešna nacija

molitva tuđem Bogu.

Sve nacije i religije su pogrešne

ako se gledamo preko nišana.

Ne poznajem više one koji mi se ne javljaju

jer nisam zaokružio njihov broj na glasačkom listiću.

Sloboda je

kada moja glava diriguje ruci i komponuje simfoniju

koja ruši diktaturu.

Glava će mi biti pognuta

dok nas stvarnost razdvaja a ne spaja

i dok kidamo niti koje nas vezuju.



OTADŽBINA


Zemlja u kojoj sam rođen više ne postoji

na pola njene teritorije sam nepoželjan

dočekan sa mržnjom u očima

uvredama iz sumpornog pakla

od onih koji su mi do juče bili

najbliži krvni srodnici.


Moju su državu rasturili

a da me nisu pitali

moj grad pretvorili u selo

dali mi pušku kao glavnu nagradu

u igri u kojoj se gubi sve

bez obzira na kojoj strani barikade stojimo.


Urlik zapaljenog bureta baruta

utišao je guk golubova

kreštanje pevaljke rodoljubivih mizantropskih pesama

nadjačao je poziv da damo šansu miru.


Život nas uči da nema srećnog kraja

da je stomake i džepove napunila bagra

koja je rečima ratovala

a u svoj rat terala druge

kosila mladost kao prvu travu

puneći groblja bez pitanja i obrazloženja...


Nije ostalo ćutanje ostala je mržnja

i lažna sreća u našim malim kasabama

vera da smo pobednici

dok svakog dana gutamo

gorke pilule prošlih i budućih poraza.



NOVI DAN


Neću da me sanjaš!

Prvi treptaj oka će nas razdvojiti.

Želim da gledam tvoje sklopljene kapke

bdim nad tobom i čuvam te od jutra.

Kada otvoriš oči razmenićemo osmehe

i dan će biti dobar

ma kakve sitnice probale da ga pokvare.

Kada ti priđem i spojimo usne

ispijam tvoju rosu umesto prve jutarnje kafe

u jednom trenutku znam da sam ceo

i da sam dobio snagu za dvoboj sa dosadom.

Kažu

kada ceo svet imaš u tri reči

dva oka i jednom dodiru

da se to zove

LjUBAV.



PROZOR


Rastali smo se davno.

Nije bilo ni lakih ni teških reči.

Samo je jedan grad

ostao upisan na mojoj emotivnoj mapi.

Njen grad...

Kada me put i sudbina odvedu tamo

ili kada na ekranu prikažu sliku grada

ne gledam ono što ga izdvaja od drugih.

Tražim njenu zgradu

jedan prozor

i tragove naših prstiju na njemu.



Miloš Marjanović

Beograd, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.