Miodrag Jakšić - Sedmica (Utorak)


UTORAK


„Jurim da uplatim loto, već je deset do sedam!“, doviknuo je komšinici, kao odgovor na njen poziv na večernju kaficu.


„Sama sam... Propuštaš zabavu“, uzvratila mu je poluglasno, onako za sebe, da je nije ni čuo.

„Kakava kafa, ženska glavo“, mislio je u sebi. „Najbolje da zbog kafe propustim uplatu lotoa. Te žene baš nemaju mozga... Da bacim u vodu dvadeset godina života, redovnog uplaćivanja loto vrteške i željnog očekivanja večernjeg skakanja kuglica sa brojevima i križanja izvučenih na listiću“, iščuđavao se.


„Da, nisam nikad ništa dobio. Nisam, pa šta. Ni zahvalnicu. Neku zamenu, ponekad, ali zbog časti nikada nisam naplatio tu bednu siću, u vidu zamene listića. Imam i ja neki ponos, majku mu. Ja pikiram samo najviše vrhove. Prvu nagradu. Džekpot!“, sišao je sa svog „poni“ bicikla, gurao ga je lagano kraj sebe, hodajući i zamišljao je dalje.


„E, da... Kad bih dobio tih milion evra. Kada večeras dobijem, tih milion evra, odmah ću kupiti stan u centru Beograda i otići iz ovog predgrađa. Mladenovac je lep, tu sam rođen, osnovna škola, prva ljubav, sve mi se tu desilo, ali Beograd je Beograd. U stvari, kupio bih dva stana u centru Beograda. I za ženu jedan. Ako se razvedemo, neka ima gde da ostane. Ja ću sa ovim novcem moći da imam bilo koju ženu u Beogradu, tako da mi moja Slavica neće biti baš najpotrebnija. Trideset godina suživota s njom bilo je dovoljno. Imam i ja pravo da svoj pravedno stečeni novac potrošim kako ja želim i da starost proživim kako ja osećam da treba. A-ha, i komšinici ću kupiti jednu garsonjeru u centru Beograda. Niko ne kuva kafu bolje od nje. Trebaće mi ona i tamo u velikom gradu. Svoj ti se uvek nađe pri ruci. Komšinice su uvek najveći oslonci komšijama. Bolje su nam od rođene žene, a i mi smo njima, vala, bolji od njihovih muževa. Provereno. Kupiću joj, nego šta. Čekaj, to je već više od 250.000 evra... Ma, ima dovoljno. Kupiću i jedan apartman na moru, da mogu kad hoću da odem na kupanjac. Auto, treba mi auto. Srebrni, metalik ću kupiti. „Golf“, sedmica! „Porše“ je bolji. Kupiću „porše“. Imam novca dovoljno. Dosta je vožnje ovim polovnim biciklom iz osamdeset neke. Konačno ću moći da uđem u sve one butike u Knez Mihajlovoj ulici i ponovim se u svakome od njih. Kupiću jakne, košulje, farmerice „501“ original... Imaću za „Lotos bar“, restorane na Dedinju za diplomate. Putovaću – Pariz, Njujork... Posetiću kuma u Južnoj Africi...“

„Izvolite, draga Miro, donesoh svoj listić za uplatu.“

„E pa, Milutine, sad je 19.05, zaključena je uplata lotoa...“

„Aaaaaaaaaaaaa, neeeeeeeee! Nemoguće! Pali mašinu!“

„Šta ti je, pobogu? Uplatićeš u petak, kô da je važno...“

„Ali moram da kupim stan u Beogradu, i mojoj Nadi i komšinici. Obećao sam, malopre...“

„Ajde, molim te. A od kojih para?“

„Milion evra. Imam milion evra, koje ću večeras dobiti.“

„Kao i svakog utorka i petka, Miki, što si dobijao...“

„Danas bih dobio, siguran sam. Ovaj utorak je bio moj dan...“

„Bože, koliko je malo falilo do novog stana u Beogradu. Ni punih pet minuta...“, rugala mu se.

„Do tri nova stana, i apartmana na moru, i novog automobila i još bi mi ostalo.“

„Biće toga i sledećeg utorka, Milutine, aman.“

„Neće biti... Možda bude smak sveta, pa ne bude loto kola. Neka gej parada, zatvorene ulice. Neki izbori, glasanje...“

„Šta bi ti radio u Americi, a? Oni samo utorkom idu na izbore. Umesto cifre na listićima lotoa, zaokružuju brojeve ispred imena kandidata“, smejala se.

„Briga me za Ameriku, oni utorke nazivaju crnim jer im je tad pukla berza...“

„Razvedri se. Otišao si sad i u crnilo. U osam zatvaram kiosk. Pođi do mene, skuvaću ti kafu, kao utehu.“


„Šta će mi kafa...“


„Kafa je uvek dobra kompenzacija za neostvarene želje, lek za doživljen stres. Kafa ti je, bre, Milutine, i antiseptik, i antialergent, i antidepresiv, kako god. Kafa je oduvek bila najveće bogatstvo koje je čovek otkrio. Kafa je jedina čovekova realnost. Šta god da mu se desi u životu, i loše i dobro, on nakon toga sedne da popije kaficu, na miru. Kafa je mirnoći majka. Kafa neka ti bude važnija od lotoa, od večeras...“


„Misliš?“


„Veruj tvojoj loto devojci, u najboljim godinama, da je tako. Utorak je dan za ispijanje kafa. Vidimo se u 20.05 kod mene, na kafici. Čekaće te loto, ne brini. Ni utorak, ni loto, još nikome nisu pobegli.“


Književna radionica Kordun

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.