Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.

Mir Božji, Hristos se rodi -SREĆAN BOŽIĆ!

Пише: Миле Боснић

БОЖИЋ


На Божић ујутро, млађи укућани устају око 3 сата, кад пјетао запјева, а старији ту ноћ уопште не спавају. Сви иду на умивање и сијеку нокте на ногама и рукама, који се не смију сјећи осам дана пред Божић. Нокти се сијеку, јер се вјеровало да тако неће моћи да урекну ни стоку ни људе. Жене се чешљају, али да их нико не види. Кад су се сви умили и посијекли нокте, око 4 сата, домаћица ставља шкаф на главу и грабљачу од литре да граби воду, и једно млађе женско дијете, одлазе на врело, по воду. Са собом носе луч и идући према врелу крешу и говоре: „Колико има варница, толико ће преко године кокоши снијети јаја“. Мало застану па запјевају:


„Иде вила на воду,

носи вилу зарогу,

Свила ће нам и бити,

Комшијама кучина и закучина,

Нама свила и кадила.“,


и тако док не стигну до врела. Кад стигну до врела, баце у њега пшенице и мало (зера) вина, уз ријечи:


„Ја теби дарујем вина и крува,

ти мени здравља и весеља.“,


награбе воде и у њу ставе три љескове гранчице, које су раније припремиле, са којима (којијема) касније мијесе чесницу. Кад стигну кући, одвоје воду за чесницу у посебну посуду и она се не смије користити ни за шта друго.


У међувремену домаћин са још двојицом најстаријих укућана одлази у шталу код стоке. Домаћин носи постан грах и мало хране за благо, а друга двојица ставе под мишку кру, а у другу руку свијећу. Код стоке улази домаћин (кућегосподар), а друга двојица стану сваки са једне стране врата и запале свијеће. Долазећи до сваке краве, домаћин умочи прст у грах и прекрсти јој виме, да би било доста варенике и да би се спријечиле змије да их сисају (посу). Затим свој стоци даје мало (по зера) да једе (ије) уз ријечи: “ Добро јутро, моје драго благо, мени корист дало.“ Негдје (неђе) се посипа житом уз ријечи: “Љубим тебе, а ти љуби друге“, да би било мирно (да се не штркља) и да се не боде током године. У неким крајевима им се даје комадић масираче, да буде дебело ка масирача. А негдје се каже: “Добро јутро, сретан вам Божић“. Кад је све завршено, домаћин одвезује сву стоку и шутећи (мучећи) тјера (ћера) на воду. Љесков штап којим се тјера стока вуче се по земљи, а цијелим путем до повратка, не смије се ни ријеч прозборити, нити тући стока, да би била мирна током цијеле године. Док је стока на путу, она двојица код врата замијене своја мјеста. Кад се стока врати и повеже, њих двојица споје оне половице крувова да би стока и породица била сложна, па угасе свијеће. Домаћин излази из штале и прилаз првом пратиоцу и говори: “Мир Божији Христос се роди“, он одговара: „Ваистину се роди“, па се изљубе (ижљубе). Исто тако честита и другоме, па пратиоци између себе. Кад су завршили честитање, домаћин изговара: “Да Бог и Божић благосове све нас и ово благо: булало, близнило се, квасило се ка млада шума. Куће нам, штале и обори набрекли од берићета. Гладан вук и лисице, обади и муве бјежале од нашег блага ка' зец од пушке, а дружина нам у љубави, слози и здрављу још многе Божиће чекала, дочекала и испратила.“. Остатке хране баца свињама. Након тога улазе у кућу.


Кад отвори врата куће, домаћин поздравља све укућане: “Добро јутро и честит вам Божић“. Код стола чека домаћица која у руци држи сито и одговара: “Бог ти помога' , сретан ти Божић“, па га три пута посипа свијем житарицама да би боље родиле те године. Тада настаје опште весеље, сви укућани се љубе између себе и једно другом честитају Божић. Сви излазе ван, а одрасли мушкарци са источне стране куће пуцају преко крова, да би кућа била заштићена од сваке недаће и да би све било здраво ка' олово. Планинка прије сунца закоље нешто од живине, очисти, а перје и црева (дроб) остави са стране. Кад месо поједу планинка (у Перни домаћин) кости, дроб и перје остави на мјесто гдје је мравињак, да би било живине као мрава. Кад се испуцају улазе у кућу да доручкују. Стрго се сва три дана пази да се случајно не преврне троножац, да се добро не би окренуло на зло.


Прије доручка, тих дана пије се ракија и једу (ију) ораси и јабуке. За доручак се јела печеница и кобасица, али се није смјела јести глава која се чувала за мали Божић. О томе и пјесма говори:


„У Божића три ножића,

едан реже печеницу,

други реже чесницу,

а трећи кобасицу.“


Послије доручка млади одлазе у цркву, на јутрење, а старији остају код куће. Домаћица мијеси чесницу и ковртањ уз помоћ љескових (љесковије) гранчица које је донијела кад је ишла по воду. Чесница се обавезно мијеси од цијеле воде (вода коју нико није дирао ни пио). Ковртањ је мањи крух шупаљ у средини. На пола посла стаје и са рукама од тијеста и брашна одлази до трнки и изнад сваке протрља руке да би је посула брашном и тијестом и говори: “Челице моје биле ми здраве и веселе, ројиле ми се и не губиле.“ Након тога враћа се у кућу и наставља да мијеси чесницу у коју ставља новчић и зрно житарица. Кад је завршено обликовање чеснице на њој се направе различите шаре које представљају различите житарице. Која шара најбоље набубри кад се чесница испече, та ће житарица те године најбоље да роди. У неким дијеловима Кордуна се у чесницу ставља живо угљевље које представља житарице. Који се угаљ највише упије у чесницу та житарица ће најбоље да роди. На Машвини чесницу припрема домаћин (кућегосподар) у плетенијем рукавицама. Кад се чесница и ковртањ испеку, домаћица односи чесницу у другу собу, али се меће изнад осталог крува, па пређе преко ње машом или љесковом гранчицом. Ковртањ кити повјесмом и ставља на чава'. Љескове гранчице са којима је мијешена чесница, стављају се за греду и ако преко љета наиђе „ружан облак“, домаћин или домаћица њима крсте облаке, да би се разишли, да не уништи љетину град (крупница).


Након чеснице, спрема се божићна цицвара. Кад је цицвара готова, домаћица излази на гувно и од ланаца прави круг. У средину круга се баца кукуруз и зове (ваби) живина. Ако успије да је наваби у тај круг, вјеровало се да се током године неће расипати. Затим излази у воћар и грли воће да би те године боље родило. Друга одлази код оваца и коза, маже им виме посним грахом да дају више млијека (варенике). Један од мушких укућана умуља крпу у луг са огњишта, излази до плота и жмирећи веже крпу говорећи: “Као што ја видио сада, нако јастреб видио моје пилиће.“.


На Божић се не иде у туђу кућу. Одлази се само у цркву, вози се кроз село и млади одлазе у коло. Ако ипак нешто искрсне па човјек мора да иде од своје куће у туђу, он се са сваким кога уз пут сретне, изљуби (ижљуби), мирбожи.

У кућу улази једино полазник (положајник) да честита Божић. Полазник је обавезно мушкарац, млађи, невин и неискварен, а може и гуслар и просјак, обично се позове. Долазак жене би донио несрећу. Кад уђе у кућу, он поздравља са: “Мир Божији, Христос се роди“, а укућани одговарају: “Ваистину се роди“, и посипају га житом. Он узима машу и чара по огњишту уз ријечи:


„Колико варница – нолико овчица

Колико варница – нолико новаца

Клоико варница – нолико здравља и здравица.“,


кад заврши добро га нахране и дарују кошуљом и чарапама. Од сваког спремљеног јела мора по мало пробати ( кушати). У неким дијеловима Кордуна ако не дође човјек (чељаде) за полазника се уводи млада стока (благо): теле, јагње или јаре, јер је и оно чисто и невино, па тако спречавају да у кућу прво уђе нешто нечисто и несретно. Стока мора имати рошчиће, да се на њих стави ковртањ, окити се пешкиром, даје му се круха и соли, провода се по цијелој кући. А ако се још убалега, срећи никад краја. Ако ковртањ падне (пане) на лице, онда ће година бити добра, а ако падне на другу страну, онда ништа неће бити добро. Тамо гдје (ђе) је полазник мушкарац, малада стока се уз исту процедуру уводи у кућу послије ручка. Негдје (неђе ) за уво доводе најкрупнијег мирног вола, прекрију га биљцем, дају му крува и соли. На рог му ставе ковртањ, а дјеца му за рогове, уши и реп вежу црвене траке од вуне. Домаћин га залије вином и кад му спадне ковртањ, враћају га у шталу. Три дан се не скида то чиме је закићен, тада то скида главни чобанин и кити канџију којом ће се служити код првог орања.

У крају око Цетинграда, Кршље, Раковице, кроз села пролазе честитари, чароичари који честитају Божић. То су и млађи Хрвати, који обилазе српска села или дијелове села у којима живе Срби. Кроз село пролазе прије ручка. Свој долазак најављују пјесмом и виком да би их домаћин могао чути и изаћи пред кућу, да их дочека. Они не улазе у кућу. Кад угледају домаћина обраћају му се пјесмом:


“Добро јутро, добар дан,

ове куће господар!

Отвор' врата добри домаћине,

родила ти 'шеница бјелица,

и винова лозица,

и шљивова гранчица,

и у кући сва курата дјечица!

На добро вам Божић доша'

и Спасовдан и Ивањдан

и сви дани по Божићу.

Још да има ако је,

шњивовице ракије,

да се газда (име газде) напије.

Дај јарцу браде и киселе воде.


или:

„Добро јутро, добар дан,

ове куће господар!

Отвор' врата добри домаћине,

пред кућом ти зелен бор,

а за бором вранац коњ,

а на вранцу синак твој,

а на синку свилен пас,

Бог ти дава добар глас

и од синка и од нас!“.


Кад су завршили са пјесмом, пред чароичаре излази домаћица носећи рашку, мјери сваког чароичара рашком, полазећи од највећег, да и конопља израсте тако високо. Домаћин их части ракијом, наточи им и за пут, а домаћица их части печеницом и колачима. Чароичари се захваљују домаћину, желећи му да Божић проведе у здрављу и весељу са својом фамилијом (вамилијом) и одлазе даље. Ако се деси да чароичаре нико не дочека пред кућом,они пјевају пјесму која је увредљива за домаћина и породицу:


„Добро јутро, добар дан,

ове куће господар!

Пред кућом ти ждребица,

а у кући јебица!

Авлија ти без плота,

у селу срамота.''


или


„Пред кућом ти мурва,

а у кући курва! ''


или


„Пред кућом ти крива греда,

Пребио ти на њој ћаћа леђа.

Пред кућом ти шљивурина,

на њој виси пиздурина.“


Овакови дочеци били су врло ријетки и о њима се дуго причало по прелима.То је била велика срамота за цијелу породицу.


У међувремену се служба Божија завршава. То се оглашава пуцањем из мужара пушака и кубура. Момци и дјевојке пјевају и хватају се у коло, пије се пиће које су понијели са собом. Након свеопћег весеља народ се полако разилази кућама на ручак, предходно се договоривши гдје ће послије ручка бити коло.


Док су млади још у цркви, домаћица из сита са стола даје кокошима кукуруз. Колико пута им, у току дана баца, толко пута ће проносити. Домаћин у подне стоци носи и по мало даје пшеничног круха да би она током године боље напредовала.

Чим су млади стигли из цркве, поставља се ручак и сви укућани се окупљају око стола (софре). Пошто су сви сјели, домаћин устаје, а за њим и сви остали, пали свијећу, прекрсти се, па чита Оченаш и Вјерују. Кад заврши, забије сврдло (сврда) у думен и тако најављује долазак Божића сваке године. Узима флашу са ракијом и сваком члану точи и говори: “Здрав сврдле. Колико ти има' користи од ове чаше, толико 'тица од моје љетине преко године дана.“ Док домаћин точи ракију, домаћица из друге собе износи цицвару и чесницу, сједа за сто, а за њом и сви остали. Опет устају домаћин и најстарији син, узимају чесницу и три пута је окрећу над котлићем са жупом. Ако не отпадне ни једна мрвица, нико неће умријети те године. Сваки пут кад одврте круг окрећу се према сунцу. На крају пољубе чесницу па се пољубе њих двојица (у неким крајевима чесница се ломи са положајником). Домаћин одломи комадић за сваког члана породице. Онај који у чесници нађе новчић, биће сретан током цијеле године и све ће послове први започињати: прва бразда, први откос и др. Кад се утврдило ко је добио новчић, сви се међусобно љубе. Ово је веома значајан тренутак у животу заједнице, јер се тада љубе и мире и они који су током године били у свађи. Ако се не пољубе за Божићним ручком, тј. ако се не измире, цијеле године неће бити сретни у послу, ни они, нити било ко други који крене да ради (дела), а сретне их на путу. Сви поново сједају за сто, а домаћин узима мало (зера) цицваре и сваком члану породице стави под нос уз ријечи: “Црвркутала, не зобала“, неђе изговара: “Једна жлица у здјели, никва 'тица у њиви“. Негдје их пита:


“Шта рада ваши код куће?“,

а они одговарају:

“Цвркућу, а не зобљу.“


Или:


''Шта раде 'тице?''

Цвркућу, купе гамад, а жито не зобљу.

Шта раде звијери? Шта раде душмани?

Немоћни су, па се од пакости међу собом гризу.''


Како прилази ком укућану, он зажмири и кад му принесе устима жлицу са цицваром он говори: “Како ја видио ове жлице, нако и 'тица моје љетине.“ Кад су сви пробали по мало цицваре, један од укућана узима котао из ког је истресена цицвара и гребе

жлицом по празном котлу, приноси жлицу ка устима, као да једе. Неко га упита: “Шта једеш?“ А он одговара: “Једем из нашег жита сваку травицу, кукољ, грашицу, купину, сњет, репув, аптиковину и бујад.“ За ручком цицвара се само куша. Ко би јео цицваре кад има печенице. Домаћин наточи чаше са вином и одржи здравицу помињући колико је под тим шљеменом часних предака славило Божић, какова је корист од слоге и љубави у задрузи, на кога се треба угледати, како се понашати према кумовима, пријатељима и комшијама. Здравица се пије на искап. Ручак се наставља кокошијом супом (јувом, жупом) са месом, печеном тучевином и на крају печеницом. Колачи су повице од јабука или сира.


Пошто заврше ручак, на домаћинов знак сви се умире, да се и дисање чује, а домаћин вином или ракијом гаси Божићну свијећу. На кога пође дим, тај ће до слиједећег Божића умријети или бити тешко болестан. Ако је Божићна свијећа танко сузила, биће добра година. Послије ручка, домаћин све остатке са стола мота у стољњак, стави на леђа и износи ван. Други укућан по старини, узима брадву и једно тање дрво па излази пред кућу и на комаду крпе почиње полако да га сијече. Кад наиђе домаћин, упита га:


“А шта сијечеш?“


„'Ајдуку руке, мишу зубе, 'тици кљун, да не чине квара преко године дана.“.


Питање и одговор понављају се три пута. Кад трећи пут одговори шта ради, он пресијече дрво, чиме је симболично посјекао све чиниоце квара које је набројао. Крпу на којој је сјекао, исијече на комадиће и веже по гранама воћа да боље роди. Домаћин оно што је сакупио у стољњак односи на мјесто гдје је мравињак, који је одраније обиљежен, све то просипа на њега да би и његова породица била вредна и сложна као мрави. Затим одлази у пчелињак, са пуном чашом вина и наздравља пчелама (челама ): “Честит вам Божић моје 'челице, ви мени воска и меда, а ја вами стајину!“ и испије здравицу. Након тога напуни пуну боцу вина и одлази у виноград, стане код првог чокота и наздрави: “Здрав и родан ми био, винограде, мој лијепи рукосаде! Ти матери цркви 'Ристову рађа', а мени слатку капљицу дава, 'Бог ми те чува' у весељу! Пошто из боце отпије, обреже лозу, а преостало вино залије око обрезаног чокота.

Онај који је у чесници наша новчић, одлази код стоке, љуби је у чело, даје јој комадић чеснице и мало пшенице, да би стока била здрава и напредна током читаве године. Моло (зера) цицваре износи нека од жена и ставља у грмље, у близини куће, да буде храна птицама, да не чине квара у башти и да не зобљу конопљу. Домаћица са једном од жена одлази да преде Божићну жицу. Домаћица преде, а друга стане на клупу. Раније су се договориле кога ће да зову, а то је обично она која има најбољу конопљу. Она са клупе пита:


“Шта радиш?


Свилу и кадифу.


А кога ћемо звати у помоћ?


Домаћица изговара име жене које су раније договорили. Кад је домаћица изговорила име, она друга са клупе скочи у вис. Колико је високо скочила толико ће јој нарасти конопља. Опредена Божићна жица се омота око оне три љескове гранчице с којима се мијесила чесница и затури за греду. Користила се кад се жене порађају или краве теле. Обујме се том жицом да би лакше дошло до порода или телења. Користи се и ако човјек или стока поломи ногу, стави се дашчица и крпа, а завеже том жицом да прије зарасте. Друга жмирећи веже конац и говори:


“Како ја конац вежем

И не видим га.

Нако тица не виђела

Мога усјева(моје лјетине).

Јер сам јој кљун и крила свезала.

Да од мене одлазе,

Моме усјеву(мојој љетини) не долазе.“

Трећа узима црни конац, против набаце, изговара:

“Божић долази

са пернате живине и блага

свака набаца одлази.

Јер црни конац спаси душмане.

Одбаци црни конац

јер веже душманске руке и очице

и лисици вилице.

Да не чине квара

цијеле године дана.

Глава окреће у шуму

а реп окреће у њу.

Моју кућу заборавила

Од куће није ништа однијела.“


У међувремену се и домаћин вратио из винограда, улази у кућу и узима орас који је остао од бадњака, излази ван гологлав, иде око куће и говори:


“Да би били пуни амбари

Ка' шта је у ораја.“,


па улази у кућу да види шта има у орасу (орају). Ако је пун сви се веселе, а ако није брже узима други, истрчи (лети) ван и виче:


“Не чуј Боже


Шта је луди (име домаћина) око куће лаја“.


Започињу се сви послови (плести, прати, шити, заоравати прву бразду, поправљати ограду око куће, дрводељски послови, храни се стока и др.) да би цијеле године били благословени и да им „иду од руке“. Домаћица узима конопац (штрик) од вешераја, а млађе женско дијете узима жито испод божићњака, на гумну направи круг и почне да ваби живину, да би се добро множила и стално била у јату.

Млади након тога одлазе у коло, на већ раније уговорено мјесто. Старији спремају кола-саце, упрежу коње, оките санце копертама и шареницама, облачи се најбоље одијело, опашу сабље и кубуре, понесу пушке и возају се кроз село пуцајући и веселећи се, али нигдје (ниђе) не свраћају у куће.


Навече се поново сви скупе у кући, славље се наставља око огњишта уз пјесму и причу.

За Божићних благдана ништа се не смије радити само се људи и стока хране.


Миле Боснић

Обичаји, вјеровања и свакодневни живот Срба на Кордуну