Na njujorškoj izložbi najprivlačniji spomenici revolucije

Updated: Dec 21, 2018

U celosti prenosimo reportažu iz lista "Politika" od 16. jula, uz dozvolu autora književnika Ilije Šaule, o izložbi posvećenoj jugoslovenskoj arhitekturi koja je priređena u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.



Izložbu "Prema konkretnoj (betonskoj) utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948–1980", koja je u nedelju otvorena u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), prvog dana posetilo je, po slobodnoj proceni, oko hiljadu ljudi, ali najveći broj posetilaca nije došao zbog ovih eksponata već je iskoristio priliku da je pogleda u sklopu ostalih izložbi u "Momi".


Izložba počinje dokumentarnim filmskim prilozima iz vremena posle Drugog svetskog rata, kada se ispoljava snažna volja za progresom i razvojem porušene zemlje. Odlična scenografija privlači pažnju i ljudi prilaze sa interesovanjem, što je, pokazalo se, pravi način da se zainteresuju za izložbu.


Odmah tu je i "Planerski atlas prostornog uređenja Jugoslavije", koji nas uvodi u ovu priču. Najveći broj posetilaca pokazuje interesovanje za opise velikih fotografija građevina od betona neobičnih oblika. Slušam grupu mladih studenata koji se iščuđavaju takvom sistemu gradnje. Primetan je broj posetilaca koji su poreklom iz Istočne Evrope, jer komentarišu da je sličnih poduhvata bilo i kod njih. Sreo sam grupu mladih iz Srbije koji zaključuju da je reč o modernizmu koji je bio osuđen na propast, pa su ga pravili od betona da bi se što teže uklonio. Ne odobravaju ni to vreme ni tu vrstu arhitekture, jer je nepodesna za renoviranje, kao i za eventualno izmeštanje.


Lep utisak ostavljaju institucionalne zgrade neobičnih oblika, pogotovo one u Skoplju koje su građene posle razornog zemljotresa. Poseban duh izložbi daje i deo posvećen urbanizaciji, naročito arhitektura Novog Beograda, jer izvestan broj posetilaca doživljava eksponate kao već viđene i duže se zadržava ispred njih. Zgrada Narodne biblioteke u Prištini takođe privlači pažnju i posetioci žele da se informišu šta ona predstavlja, jer mnogi komentarišu da ih podseća na ogromno stanište ptica.


Čak je i maketa našeg popularnog kioska dobila svoje mesto u jugoslovenskoj arhitekturi, pored mnogobrojnih hotela, tornjeva, sportskih i verskih objekata, stambenih zgrada, parlamenata, bolnica i univerziteta. Najveću pozornost privlače spomenici posvećeni revoluciji, ali reklo bi se da posetioci teško razumeju o čemu je tu reč, jer objašnjenja koja su im ponuđena ostaju za njih nerazumljiva.


Možda je ova izložba ipak prekasno stigla u SAD. Jedan od posetilaca komentariše da po njegovom mišljenju jugoslovenska arhitektura nije spajala svet, već jednu sredinu činila izolovanom prema zemljama koje su se modernizovale u duhu savremene zapadne civilizacije.


Izvor: Dijaspora na vezi

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.