Nebojša Krljar - Pesme


Nebojša Krljar, pisac, živi i radi u Miami FL


JAD


Stavljen si u kalup,

ti, kreativni stvore,

pritiskaju te vrednosti

i pogubne norme.


Petnaest izdavača,

nigde recenzenata,

nigde pravog lektora,

nigde pravog mentora.


Činiće te uskoro,

diploma i zvanje.

Mislićeš retko i sporo,

i od nadređenih manje.


Bićeš glup, al’ srećan,

takav društveno poželjan,

i nikad saznati nećeš

da si duhovno ustreljan.


Tvoja srećna zvezda,

šaka je kiča i šunda,

na glavi skaradna faca,

na papuče od nerca bunda.


Deca ti sliče tebi,

ćer kurva, sin izgrednik,

od života si malo uzeo,

a bio si rođeni pobednik.



TRAŽIH BOLjE


I eto, dođoh gore,

u obećano carstvo nebesko,

no, idalje me muče more,

ista bol neprestano.


Za mnom zbore, odmorio se.

Neće mu ona više kapu krojit`.

Dobar je bio, hrabro borio se,

za pokoj duše neko progovori.


Antenora, Tolomeja,

krugovi su pakla dragi,

no, ne nađoh nigde, ništa.

A mnogi me tamo slali.


Uvek sam palio vatru

i ulje vatri dolivao,

govorio mnogo i često

i laž na laž kazivao.


Gledam sirotinju tešku,

niko, ništa novo ne posta.

I ovde je dečja mašta smešna,

plača i suza, više no dosta.


Loše društvo ume da povuče.

Gansterske njuške opet su iste.

Ko te je tuk`o, taj opet tuče.

Grdni idoli sa modne piste.


Ovde nemam puteve nove,

za oca i majku prava sramota.

Nisam pratio svoje snove

i umro sam za života.


Sve tajne doneh,

što sam dugo skriv`o,

Ja sam mrtav

kakav živ sam bio!



PIŠEM DA BIH PISAO


Bio rasipnik ili cicija,

Ne zavisi od društva, već od tebe.

Karikatura bez ambicija,

Sve bih menjao, osim sebe.


Prvi tragovi vidni u snegu,

Sve bliži mi je trag zveri,

Stavljam svoje u suprotnom smeru,

Da strah bude u istoj meri.


Kljunast nos bi bio Narcis,

Da je ovom jezero zaledilo.

Kako je sve već stvar režije,

Razum nek ćuti, ludilo pobedilo.


Ljudi bez lica ili sa više,

Gladan je sklonjen sa dnevnog reda.

Mrtav čovek miljom hoda

I slep trepti, al` ne gleda.


K`o pred Hristom, svi ruke peru,

Sve je ionako većinska volja,

Glas smo dali za bolju budućnost,

Bolja će biti, jer ne mož` gora.


Ljudi polako dobijaju svrhu,

Žig, rok i upotrebnu vrednost.

Udarna vest u dnevnoj štampi,

Kurva nazad dobila čednost.


Ikonostas na leđima silnim,

Freskoslikarstvo na „fešn viku“.

Kultura nam k`o bomba puca

Direktan prenos na TV Pinku.


Hipnotisanu masu traže da sledim,

S tih časova sam davno zbrisao.

Svojim lavirintom i dalje lutam,

A pišem, da bih pisao.



PERSPEKTIVA


Čovek je čoveku postao vuk.

Starleta traži posao u struci.

Bila je pesma, sada je muk.

Što maziš dete? Bolje ga tuci!


U Uniju uđosmo, dvoje po dvoje,

rodoljube stavismo pred streljački stroj.

Oblaci nestaše, pa zvezde se roje.

Ti! Više ne pominji kosovski boj!


Sve vrednosti su pale u vodu.

Svaki konj sad prašinu diže.

Stvari se vole, a ljudi broje,

sve je na nuli ili još niže.


Upeca bedan, ribicu od zlata,

od malena ga krenulo, pa pita: Dokle?!

Gladan već trećeg, a petnaestog plata,

džaba ti kapa, kad su noge mokre.


Aspiracije, il` težnje nam moderne pravo,

Ko čeka zeleno, uredno trubimo.

Bolesno lečimo, a trujemo zdravo.

Što u ratu dobili, u miru izgubimo.


Godine gradile, a tren odneo.

Pepeo prekrio pupoljak, cvet.

Život se sa nama grdno poneo,

dosta smo mogli, al` ipak ne!



PRIKAZ JADA


Ozarena lica sitnih duša,

kusaju kavijar i ubuđale sireve,

oni bez karaktera, hrana bez ukusa,

narod nikada u tački fokusa.


Gladni i nisu toliko gladni,

simonist predvodi jagnjeću brigadu,

mnogo su stručni i glasaju smelo

za Tijanin zakon i zakon o radu.


Veliki vođa, pravo je moderan,

u njega se gleda kao u Boga.

Evropska unija i visoka gospoda

u pratnji Jetija i jednoroga.


Naivni smo kao iz bajke.

Inteligencija prosečne ovce.

Hteli smo dangu, dobismo dangu,

najglasniji okov il’zvonce.


Od prve brazde već vajde nema,

porez i kamata, korov seju,

odvajamo kukolj od kukolja.

Ti robe ćuti dok ti se smeju.


Plug sve teži, a jaram steže,

dolap da vrti ne može svako.

Mladi što vrede, vani beže,

nahrani bogate, gladne ćeš lako.



IDEAL


Rodih se u pravo vreme,

no mesto mi pogrešno bilo.

Narod nam vuče prošlosti breme.

Nama nepomen, a njima Milo.


Ideali, u skladu sa svime,

s punih osamnes` partijski kadar.

Zaokruži što treba i reci ime

dobiješ majicu i osmeh na dar.


Jedino tvoj je, vođa pravi,

apetit ti vodom gase,

letuješ u Čanju, a on na Javi,

ni trepno nisi, a deo si mase.


Da pitaš sebe, sada je kasno.

Radiš marljivo k`o da si Nemac.

Za vođu i dalje gineš strasno,

ponosno nosićeš lovorov venac.


Uz put si gađ`o svakog kera,

doš`o na žurku, kad prošla igranka.

Baba dokona pa i u noć zvera,

najbolje godine uze ti stranka.


Što je vredelo, tebi je prošlo.

Nema lera, stalno pod gasom.

Zadnje ti je vreme došlo,

klon`o si duhom, sad moraš glasom.


Oženiše te lepotom pravom,

Bujne grudi i tanani stručić.

Izreče DA, ne misleći glavom,

Sad nemaš ni kaiš, uz`o ti ...


Književna radionica Kordun

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.