Nenad Simić-Tajka - Pesme

Updated: Apr 22




Ljubav

Kada te noću

probudi patnja,

bolno je.

Pitaš se

da l’ vredelo je

i da li duši lakše je

kad samuje

u mraku tugu miluje.

Džak uspomena

sa sobom nosi to

uzalud voleti

teško je.

A onda opet

kad vreme prođe,

poželi srce

da drugom srcu

otkucaje daje,

evo već jutro je

Tek tako lako

sunca zrak

u ranu zoru

pomeri oblak

pa te obasja

blaženi merak.

Zasija zvezda

i nova ljubav

rođena je.

Ljubav je

Kad spremaš kuću, ručaš sa majkom,

bistriš politiku uz kafu sa tajkom.

Kad unuk potroši pola dana

maši se volana da ga pozdravi nana.

Vrati se školi sa štrudlom od maka

pa je podeli sa tri sobna ortaka.

Kada te ispred svih i svega

prijatelj stavi na prvo mesto

što se danas ne radi tako često.

Kad te ćera pozove i pita:

-Kako si ‘deaddy’?

Još ljubav u nama jedino vredi.

Tuđina

Vino je slatko a hleb je je gorak,

živote moj izgubih korak,

korakom ovim stigoh na kraj sveta

živote moj tuđina mi smeta.

Tuđina braćo nikom nije laka

iako nudi blaga svakojaka.

Veseo život sad me rastužio,

svu ljubav moju sa sobom odneo.

Vraćaj se kući kažem sam sebi

ovde te nema život te bije.

Vraćaj se kući kažem u sebi

dela života kao da nije.

Vraćam se kući tako mi Boga,

ne mogu sam bez roda svoga.

Dosta je bola i samo bola,

vraćam se kući kod svog miloga.

Ne mogu više bez ljubavi

i ‘kamena’ svoga.


Kap

Nešto se pokrenulo.

Ona se rodila i oživela.

Zastadoh jer znam da je važno.

Nepomičan i ukočen

sedim i čekam da naiđe.

Osetio sam je, dobro je poznajem.

Ih, pa poznaje i ona mene

i to bolje nego ja nju.

Ja joj se divim odavno

iako ona malo gorči,

kad se lizne čak i slani.

Znam moja je i ‘prava’ je.

Ponekad navrati iz dva pravca istovremeno

delieći se u međvremenu, usput,

ojačana sećanjem šalje mi poruku.

Hoće da iskoči i preskoči moje misli

ali ja joj se odupirem i nedam.

Čuvam je u sebi mada ona buja

i sve je moćnija, krupnija, snažnija.

Nadam se ostaće tu gde je

duže, najduže, mada znam

da se ne može vratiti iz dubine koje je pošla.

Tera me da otvorim usta i usporim disanje.

Zaustavio bih i kucanje srca da mogu,

samo da je zadržim još koji trenutak sa sobom.

Toliko je volim.

Ali…Rastali smo se ipak.

Kanula je neumetno

bez treptaja i drhtaja

otkotrljavši se na mah

do pola obraza mala, a tako teška.

Praveći vlažan, krivudav trag

na svom izboranom putu

ispričala je bez reči

svoju kratku priču,

moja topla suza.

Kap druga

‘Kameno lice’ oslikava

snagu koja se bori

da pobedi bol prve kapi.

Usporeno disanje

i odvojene usne

koče pogled prikovan

ka horizontu uspomena

da neoprezni pokret

ne bi razgalio bujicu žala

što je sudba ljubav ukrala.

Oči sijaju prepune

ponosnog sećanja

i nemog isčekivanja

poštovanog gosta.

Nesvesno zadrhti

usna a nos ovlaži

kad se proguta

suv i prazan vazduh

koji zastaje u grlu.

Zabole grudi,

praćeno vrtoglavicom,

prestane disanje i tad,

tad duboko iz bića

stiže olakšanje.

Kao kiše posle suše

što prepune reku

pa nejake brane ruše

od vajkada sagrađene,

probija se ‘znoj duše’

što otkriva tajne čula

i potopa misli loše.

Dovoljno jaka

da probudi glas

ranjenog srca

i umili dah života

u moru suza od očaja

do ostrva spokoja,

krepko pliva kap druga.

Književna radionica Kordun

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.