Njegoševa varnica: Okrugli sto posvećen velikom pesniku u Matici iseljenika Srbije

Jl. B. | 23. decembar 2019.

Mićović: Nadilazi nas, ali nam pomaže da se i mi podignemo
Nikčević, Mićović, Uljarević, Bajčeta i Jakšić ,Foto Z. Jovanović


OKRUGLI sto "Njegoš u novim čitanjima" održan je u ponedeljak u Matici iseljenika Srbije u Beogradu. U debati, koja je održana u okviru sedmih "Njegoševih večeri poezije" u organizaciji izdavačkog preduzeća "Štampar Makarije", učestvovali su Vladan Bajčeta, Želidrag Nikčević, Gojko Božović i Milutin Mićović.


- Njegoš nam daje poneku varnicu da nas trone, oživi i ukaže na veliki pesnički oganj, koji je pohranjen kako u Njegoševim rečima tako i u egzistenciji koja ne može da dođe do reči. Njegoš je metafizički pesnik, ali koji je najdublje ušao u našu stvarnost. Pokazao je egzistencijalnu dramatiku i pojedinca i naroda, povezujući to iskustvo sa večnom tajnom čoveka - kazao je Mićović. - Njegoš je neobuhvatljiv jer je u dela uneo biblijsko, antičko i narodno nasleđe i čudesnu svoju besmrtnu iskru, koja je sve to povezala. I to na takav način da je Njegoševo delo dobilo autentičan jezik koji je preživeo i time postao ubedljiv i natopljen onim što jednako u svakom vremenu dramatično deluje.


Njegoš je, dodaje Mićović, prožeo ravni večnog i istorijskog tako zgusnuto i intenzivno, što je nemoguće naći kod Šekspira i Getea.


- Jezgra Njegoševa nikad se ne mogu do kraja otvoriti, ali ona uvek zrače. To je tajna poezije kojoj je svaka interpretacija inferiorna. Njegove metafore i slike zadobile su sigurnost postojanja i ostale su u jeziku i pamćenju, tako da ih niko ne može interpretacijama rastvoriti. Superiorno je kod Njegoša što nas nadilazi, ali nam pomaže da se i mi podignemo - zaključio je Mićović.


O savremenim tumačenjima Njegoša govorio je Vladan Bajčeta, koji se posebno osvrnuo na Njegoša kao klasičnog pesnika i na odnos prema manjinama, pre svega verske i rodne.


- Pogrešna su shvatanja Njegoševog ključnog speva kao teološkog sukoba. Zoran Milutinović argumentovano pokazuje da Njegoš nije mrzeo islam i muslimane, već da je reč o političkom sukobu. Nazvati centralni događaj u "Gorskom vijencu" genocidom je potpuna zamena teza jer se ne radi o manjini koju bi trebalo integrisati u zapadno evropsko društvo, već o Crnoj Gori koja je kao enklava sa svih strana okružena otomanskom silom - objasnio je Bajčeta.

- Njegoševa recepcija u feminističkoj kritici proteže se od Isidore Sekulić do Svetlane Slapšak. Glavna stvar koju su kritičarke tražile nije se nalazila u Njegoševom delu, već u njegovom životu i ticala se toga da li je razumeo ženu. Na primer, posle smrti sestre Bratićeve jedan stari junak iz epskog sveta postavlja njenu smrt kao veću tragiku zajednice kojoj pripada od smrti junaka. Odgovore na sve pogrešno postavljene interpretacije uvek ćemo najbolje naći u samom Njegoševom delu.


Njegoš je naš živi klasik, kako tvrdi Želidrag Nikčević, koji kao da se obraća nama današnjima iako su njegova dela nastala pre više od dvesta godina:


- U njegovim rečima se oseća intelektualna, nacionalna i lirska moć. Tako da je nemoguće ne zapitati se kako se te reči tiču svakog od nas. Njegoš suvereno vlada, ne samo u svojoj epohi nego i u današnjici, svim elementima koji se proglašavaju klasičnim znacima velike kulture.


MODERAN SPEV


PRIKAZUJUĆI studiju "Sablja i pjesma" Edvarda Denisa Goja, koja je nastala pre četvrt veka, Gojko Božović je istakao kako je ovaj pisac za Njegoša rekao da je u "Gorskom vijencu" prevazišao evropski romantizam 19. veka i da je po svojim ključnim aspektima postao izrazito moderan spev koji po svemu može biti blizak današnjem čoveku.


Petar Petrović Njegoš

Izvor: NOVOSTI


Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.