Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.

Poslanik božje volje

Updated: Mar 6, 2019

Intervju sa književnikom Ilijom Šaulom iz Vest Čestera, Pensilvanija, SAD


Stranicama ovog neklasičnog romana pokriven je put od Pensilvanije do Korduna i nazad. Graditelj te džade je imenom i prezimenom Ilija Šaula. Taj roman može biti samo bajkovito-filozofska pripovest "Midar"!



Šta je etimon imena Midar i kako ste odlučili da baš tako nazovete svog naslovnog junaka?


Midar je oblik božanstva, poput Mitre, Apolona, Zevsa, Peruna i mnogih drugih. Svi su se oni istakli velikim požrtvovanjem za dobrobit čovečanstva. Tako je i Midar dobio epitet čoveka koji voli sve ljude božanskom ljubavi. On živi u mojoj mašti i ako na nekog ima uticaja onda ima na mene. Zbog toga je i ušao u moj prvi roman, koji je zasluženo po njemu nazvan. Želja mi je da se Midarova ljubav primakne svima onima koji ga pročitaju i da je nesebično dele sa drugima. Džaba nam sreća ako je nemamo sa kim podeliti. Midar je poslanik božje volje.


Kakav je bio vaš prvi susret sa Midarom; je li nalikovao njegovoj prvoj pojavi na stranicama romana?


Mislim da sam uspeo prikazati Midara u okvirima skromnosti. Nisam od onih koji sve svoje kuju u zlato, a tuđe ne žele ni videti. Skromnost smatram vrlinom, te je tako i Midar došao kao vrlina. Skrušen, nenametljiv čovek, sa velikim zavetom pred Bogom da opravda svoju ulogu na svetu. Ljubav je njegova pogonska snaga. Znanje mu je samo potvrda njegove čistote pred Svevišnjim. On se ničega ne stidi, on želi da ljudima pomogne i da ih spasi kroz vlastitu žrtvu. Umire da bi živeo kao božji pomoćnik, smatrajući da u tom slučaju njegova vrednost i značaj najviše dolaze do izražaja. Midar je kroz život shvatio svoju ulogu. Bilo je greha i na njegovoj strani, nije umeo svaki put da prepozna mesta na kojima ga je đavo sačekao. Zato nam i poručuje da budemo oprezni, jer đavo ume da se nađe na najlepšim mestima.



Ovo je vaša sedma knjiga, ali pionirski roman. Planirate li da nastavite sa pisanjem proze u toj formi?


Naravno. Sećam se, čitao sam pre skoro dva desetleća jedan intervju sa našim velikim i poštovanim književnikom Miloradom Pavićem, koji je govorio da će doći vreme da se razbije forma klasičnog romana i da će to vreme doneti mladi stvaraoci, u čijim je očima drugačija slika od one koja nam se svakodnevno servira. Drago mi je da je prof. dr Zdravko Malbaša u recenziji romana "Midar" potvrdio da je moje delo istovetno onome što je Pavić predvideo. Pripremam knjigu eseja, koji će po stilu pisanja takođe biti neobični, i još jednu knjigu koja zaslužuje formu romana, i to ovu "razbijenu", jer će govoriti o maestru, čoveku koji svojim partiturama izvlači realizam iz krize, a roman oslobađa klasicizma. Ne volim govoriti o velikim planovima, želja mi je da "Midar" što bolje zaživi i zahvalan sam svim čitaocima koji su ga do sada pročitali i koji su mi uputili tople reči podrške.


Do sada su promocije "Midara" održane u Torontu, Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Patersonu (Nju Džerzi). Da li će ih biti još?


Hoće, najpre na Floridi, pa u Njujorku i Čikagu, a na proleće i u Parizu. Imam pozive i iz Banja Luke, Mostara i Trebinja. Krunska promocija ovog romana biće svakako u mom rodnom mestu na Kordunu, ali za takvu priliku Midaru još nije srce izraslo toliko da bi mogao preživeti. Sve u svoje vreme. Midar će sigurno stići tamo gde pripada, obećavam... pre svega onom dečaku na Kordunu koji posećuje moje i Midarove snove.


Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine je Vladimir Tabašević za delo "Zabluda Svetog Sebastijana". S obzirom na to da ste i vi bili u trci za ovo priznanje, kako komentarišete ishod i kako glasi Vaše lično i profesionalno mišljenje o NIN-ovoj nagradi?


Čestitam pobedniku, volim što je pobedio mlad autor. Roman mu još nisam pročitao, ali nadam se da ću u njemu pronaći modernizam – ne onaj iz druge polovine XX veka, već ovaj današnji, sponatni i neformalni koji prkosi umetnosti, ne dotiče se poluge vlasti da bi bio ostvaren već umetničke slobode protkane nezavisnim autorovim duhom. Umetnost vas danas tera da je volite ili ne volite, a ne da vam se sviđa. Došlo je vreme da umetnike ne predstavljaju drugi, već oni sami, a kad se postignu vrhunski rezultati onda će se i drugi osvrnuti.


NIN-ova nagrada treba da postoji zbog tradicije i treba da ima poseban kriterijum za konkurs, a pored nje treba da postoje i druge, više ili manje važne nagrade. To je sada bar lako ostvarivo. Kritika ne treba da plače za klasicima prošlog veka, treba da se prihvati novog smera u pripovedanju ili da prepusti mlađima svoj zadatak, čiji je sud još kategoričniji, a ne poznaje jezik korupcije. Zamislite, dve stotine romana je napisano u jednoj maloj Srbiji za godinu dana, a koliko li je tek onih koji nisu konkurisali ili koji su se našli na listama ostalih nagrada. Dakle, ipak se piše, a gde se piše tu se i čita.


Jedan od lajtmotiva vaših dela je svetlost. Može li se i po koju cenu čovek u njoj ogledati i danas, pored svih senki koje teže da natkriju njegovu dušu?


Svetlost je sveprisutna. Da nije nje, ne bi postojala ni tama – ona se manifestuje u odsustvu svetlosti. Čovek je deo svetlosti i naš je zadatak da je doživljavamo kao esenciju postojanja na ovoj planeti, naravno pored ostalih osnovnih elemenata: vode, vazduha i zemlje. Opet se vraćam Midaru koji kaže da drvo pravi istu senku i za putnika-namernika i za drvoseču, tako da nije ništa do prirode, već do odsustva dobrog u nama koje Midar po svaku cenu želi da nam povrati.


Izvor: Ogledalo (Serbian Mirror, Chicago)