Romani „Midar” i „Zlatni krst” predstavnici umetničke lepote

Updated: Feb 21, 2019


Paroh Saša Đurđević sa autorima i njihovim knjigama

Sve ono što je lepo sadržano je u veri, pripada kreativnoj lepoti stvorenoj od duha božanskog i preneto na svakog čoveka, a umetnici poput naših gostiju znaju je predstaviti na najlepši način. - paroh Saša Đurđević


Druga, duet promocija romana Midar i Zlatni Krst u okviru tribine "Književne teme" održane u mestu North Port na Floridi u Srpskoj pravoslavne crkve Sv. Sava, izazvala je oduševljenje kod posetioca zbog načina predstavljanja dvojice autora Ilije Šaule i Nebojše Krljara. Posebno su naglašene duhovne odlike oba romana i istaknuta njihova povezanost u smislu da na sva pitanja, koja se otvaraju čitanjem romana Zlatni Krst, odgovore možete dobiti u romanu Midar. Nakon uvodnih izlaganja obojice autora, usledila su međusobna ispitivanja u čijim se odgovorima čule mnoge korisne i mudre poruke, zasnovane na sadržajima romana.


Nebojša Krljar i Ilija Šaula

Šaula nam je otkrio da se u Midaru ne nalazi ona mudrost kojom se definiše isključivo filozofska misao, već da izrazi u njegovom romanu proizlaze iz narodne mudrosti koju je čuo i prihvatio od ljudi u svom selu gde se rodio i u kojem je odrastao, što ukazuje na činjenicu da je još kao dete upijao ono što je mogao čuti u tom periodu života i kroz daljnje školovanje i samoobrazovanje ta njegova misao ga je dovela do umetnika koji ume da se igra rečima i stvara umetničku lepotu koja predstavlja lepotu unutrašnje ljudske prirode.


Krljar je iz bogato opremljenog izraza o kompleksnoti života svojih junaka, izvukao najzanimljivije životne detalje vezane za sudbinu zlatnog krsta u njegovom romanu, i uporedio ih sa današnjim vremenom, ubeđujući nas da se nije ništa mnogo promenilo i da čovek ne treba da bude iznenađen ako neke stvari u životu počinju da liče na one koje su se već dogodile. Svi smo mi deo sudbine sveta i svih stavri koje se u njemu nalaze. Prošlost nije više tu, ali oni elementi koji su je činili i dalje se pojavljuju i učestvuju u provođenju sudbine.

Učešće u razgovuru su uzeli i prisutni.



Lepota slušanja

paroh Saša Đurđević





Paroh Saša Đurđević, naglasijo je za sve ono što je lepo da je sadržano u veri, da pripada kreativnoj lepoti stvorenoj od duha božanskog i preneto na svakog čoveka, a umetnici poput naših gostiju znaju je predstaviti na najlepši način. Istakao je i značaj u istorijskom pogledu romana Midar, koji zadire u 4. vek, kada Jermenija, a potom i Gruzija uzimaju hrišćanstvo kao svoju osnovnu veru, a Šaula je tako vešto širi dalje, ogledajući se u svojim dalekim precima, kojima daje prilku da su baš oni sa njom stigli na Balkan vođeni blagodašću svetoga duha.


prof. Smiljka Soretić









Poseban osvrt iznela je gospođa Smiljka Soretić, penzionisani profesor književnosti, koja inače prati Šaulino stvaralaštvo i ocenjuje ga po lepoti izražavanja i kreiranja rečenica ravno Andrićevom pripovedanju i pripovedanju kojim svoje knjige čini lepim za čitanje Vladimir Pištalo. Gospođa Soretić je u svom eseju o lepoti posebno istakla kulturu življenja i značaj knjige kao najvernijeg prenosioca znanja. Na kraju su se svi složili sa rečima Dostojevskog, da će lepota spasiti svet i zahvalili se gostima što svojim stvaralaštvom učestvuju u tom spašavanju!



Midar i Zlatni Krst uskoro se sele u Kanadu na Salon knjige u Toronto, marta meseca.




Filip Istok

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.