Stefan Lazarević: Pesnik je pobednik napisanom pesmom!

Updated: Mar 5, 2019



Šesta sezona "Milih duela" uspješno je realizovana tokom ljeta 2018. godina, a u septembru smo dobili čak dva pobjednika, sudeći po evrovizijskim glasovima naših članova žirija. Pobjednici šeste sezone su Iryna Fingerova iz Ukrajine i Stefan Lazarević iz Srbije. Oboje su rođeni 1993. godine i sasvim je zanimljivo koliko ova dva mlada umjetnika imaju sličnosti i pored brojnih očiglednih različitosti.


Prvi sa kojim ćemo raditi pobjednički intervju koji je postao prava mala tradicija i svojevrsna uvertira za upoznavanje autora-pobjednika našeg kontesta je upravo Stefan. Intervju sa Irynom očekujte do početka ljeta, na obe verzije, engleska i bosanska.


Stefan Lazarević – pobjednik "Milih duela" 2018.

O učešću u "Milim duelima": Najveća ocena za ceo projekat!


Nekoliko mjeseci nakon pobjede u "Mili dueli" 2018, onlajn balkanskom kontestu poezije, za svoj generalni utisak Stefan kaže:


– Globalno, "Mili dueli" su jako pozitivno iskustvo. Također i oduševljenje, na kraju završeno laureatom.


On također navodi da su "Mili dueli" obilježili njegovo nevjerovatno ljeto 2018. godine. O utiscima kaže da ne jenjavaju, a ističe i ovo:


Stefan Lazarević: Upoznao sam puno divnih ljudi!

– Upoznao sam puno divnih ljudi, pročitao neke pesme dorasle kriterijumima večne publike, dobio nekoliko novih čitalaca i sve to radeći ono što volim. Jednostavno, najveća ocena za ceo projekat!


Za "Mile duele" je saznao preko svojih prijatelja, također pjesnika koji su u prethodnoj sezoni učestovali u projektu sa svojim pjesmama. No, nije siguran da li je to bila slučajnost:


– Sasvim slučajno (iako slučajnost ne postoji) 2018. godine sam video konkurs i poslao prijavu. Ostalo je legenda.


Plaketa "Milih duela" 2018. za osvojeno prvo mjesto. Stefan slučajno poslao prijavu – ostalo je legenda.

Svi članovi žirija su, prateći ovog maestralnog umjetnika tokom trajanja sezone kontesta, ostali oduševljeni poezijom koju je slao, te je skoro do samoga kraja dobijao samo najveće ocjene od žirija. Po tome se, već prije finala, izdvojio kao autora sa ubjedljivo najboljim prosjekom pjesama od svih prijavljenih autora.  Napomene radi, pjesme je ocjenjivao internacionalni žiri sastavljen od vrsnih balkanskih umjetnika i pobjednika ranijih sezona, tako da je bilo izuzetno teško ispuniti očekivanja svih članova, a Stefanova poezija je to uspjela. O svojoj poeziji on kaže:


Divim joj se što je od toliko dobrih pesnika odabrala da prostruji kroz mene rešena da diše trenutke u kojima ja nisam umeo da budem živ.


Stefan: Ne oklijevajte sa prijavom na "Mile duele" 2019!

O njenoj prednosti u odnosu na ostale on kaže:


Prednost poezije uopšte, leži u njenoj istrajnoj želji da bežeći od zapisivanja, ruke koje je hvataju, učini življim i postojanim više nego što su to ikada bile. Meni pomaže da saberem utiske u slova i da im se iznova vraćam. Svojevrsni su mi vremeplov, drugima mogu biti novo rađanje, uteha ili žvrljotina... Značenja su u ljudima ne u rečima.


On svim autorima koji oklijevaju da se prijave savjetuje:


Da ne oklevaju sa prijavom kao što sam ja to činio. Da pažljivo odaberu pesme za svaki naredni krug. Kako "Dueli" traju nekoliko meseci, da sklapaju prijateljstva sa ostalim učesnicima jer mogu da pronađu neke neverovatne istomišljenike. Da se dobro zabave i naravno, da iskoriste ovo iskustvo za napredovanje, jer kroz brojne savete i kritike napredak je itekako uočljiv i vidljv.


Stefan: Pesnik je pobednik napisanom pesmom.

"Mili dueli" su tokom ljetnih mjeseci praktično uklopljeni u stil života svojih sudionika. Reakcije na uspjeh često znaju biti burne i vatrene, ali isto tako i na neuspjeh. Nismo mogli, a da ga ne pitamo za komentar o autorima koji nakon neprolaska u sljedeći krug odluče prekinuti saradnju sa "Milim duelima: putem društvene mreže, a kada vide da se po završetku sezone dodjeljuju elektronske zahvalnice za učešće, javljaju se i pitaju za istu. O vrijednosti javne zahvale i svemu tome on kaže:


– Pesnik je pobednik napisanom pesmom. Tužno je što tako olako zaboravljamo koliko smo privilegovani pesničkim nemirima. Priznanja mogu da prijaju ali nikad i ni po koju cenu ne smeju i ne mogu da budu razlog da se stvara. Na društvenim mrežama često primećujem pesnike sa priznanjima i poeziju u kojoj nema života. Nepregledno more konkursa kojima se unapred zna ishod, često prekrivaju one retke na koje vredi poslati izmišljenice. Neka svi pišu, vreme će iskristlisati najbolje za večnu publiku, nagrade će biti zaboravljene a ono što posle punog godina ostaje, jeste jedino dobra poezija.


Stefan je oduševljen konceptom "Milih duela", jer je za razliku od drugih konkursa poezije uključena i publika.

No, plaketa i laureat "Milih duela" 2018. će ove godine, na ljeto, otputovati u Svilajnac i biti u Stefanovim rukama. Baš kao i većina i on je euforično pratio rezultate u "Milim duelima", a posebno se njegova euforija pokazala i pri dodjeli  bodove žirija u finalu.


– Poslednjih nekoliko krugova glasanja, bili su poprilično neizvesni i napeti. Neću lagati da su ti neizvesni momenti bili euforični i puni adrenalina. Ono što je mene kod "Milih duela" oduševilo jeste što je za razliku od drugih konkursa poezije ovaj obezbedio povratnu reakciju publike, zahvaljujući kojoj imam uvid da ono što pišem i te kako ima smisla, da pesme koje sam pisao izazivaju emocije i izmamljuje osmehe i to je važnije od svih priznanja. Neka nas usrećuje svaki korak načinjen pesmom u zanosu duša.


On ističe i da ima puno pjesnika koje prati i čita i koji su mu na neki način omiljeni.


– U poslednje vreme primećujem pesnike u ljudima koji ne pišu ali koji žive svoju autentičnost, snagom pesničkih nemira. Svako od nas poznaje takve zanesenjake, koji živeći punim plućima obogaćuju našu zbirku života. Oni su ujedno i najbolji pesnici i najbolja pesma.


Po Stefanovom mišljenju, Sonja Milatović, Medina Džambegović, Ivona Baković, Ilija Vukićević, Vuk Sredanović, Milan Čolić i Kosta Kosovac samo su neki od autora "Milih duela" koji i te kako zaslužuju da imaju objavljene zbirke i da se za njih čuje nadaleko.

O žiriju "Milih duela": Strahovao od komentara Anđele Turukalo!


Tek posle drugog ili trećeg kruga shvatio sam koliko je žiri "Milih duela" dobro organizovan, kritički potkovan i koliko svaki član zaista deluje i ocenjuje u skladu sa onim što misli i oseća. Posebno me je oduševilo finalno glasanje, jer je tehnički broj članova žirija bio preko 40. Ne bih nikom od njih pridodao epitet omiljeni, jer su svi bili na vrhuncu zadatka. Najviše sam “strahovao“ od komentara Anđele Turukalo, koju sam kasnije odabrao za svog mentora.


O Anđeli, našoj članici žirija i svojoj mentorici za finalnu pjesmu, on kaže:


– Anđela je neko ko ima neverovatnu moć zapažanja. Pohvaliće ono dobro u pesmi, ali će među prvima videti ono što nevalja, ne samo u redu reči, znakovima interpunkcije ili slikama, već u samim osećajima i univerzalnom značenju. Odabrao sam je kao svog mentora i ni jednom se nisam pokajao zbog toga. Neverovatna devojka sa kojom se često čujem, koja uvek strpljivo sluša i pomaže oko svega. Divna mlada osoba puna duha i posebnosti. Jedva čekam da je upoznam uživo. Iako smo dogovorili da se ne zahvaljujemo: Mentore moj, puno ti hvala na svemu!


Anđela Turukalo, crnogorska pjesnikinja, pobjednica treće sezone "Milih duela", sada u ulozi stalne članice žirija. Stefanova mentorica u prethodnoj sezoni.

On pohvaljuje besprijekornost postojećeg sistema glasanja u "Milim duelima":


– Kao i svaki sistem i ovaj ima svoje prednosti i mane. Sviđa mi se to, što žiri ne može da vidi ocene drugih članova pre njihove objave. Postojanje kritika koje žiri daje uz ocenu mi je najzanimljiviji i najjači utisak ovakvog sistema, jer se po njemu vidi da za jednu istu pesmu, postoje drastične razlike u komentarima i ocenama, što je opet pokazatelj da je svako delovao prema ličnom nahođenju.


Nauštrb drugih stvari, on savjetuje da se još ranije autori informišu o žiriju koji im je dodijeljen za taj krug, pa kaže:


– Obavestio bih učesnike nekoliko krugova ranije hoće li se novi članovi žirija priključiti ili menjati jer to može do donese pometnju među učesnike.


O svojim favoritima u takmičenju on navodi:


– Oduševili su me mnogi autori. Naročito mlađa grupa pesnika koja se na kraju, većim delom našla u finalu. Sonja Milatović, Medina Džambegović, Ivona Baković, Ilija Vukićević, Vuk Sredanović, Milan Čolić, Kosta Kosovac, samo su neki od autora koji itekako zaslužuju da imaju objavljene zbirke i da se za njih čuje na daleko.  Svako od njih je autentičan i divim se njihovim načinima doživlja sveta. Siguran sam za mnoge od njih, da će vreme u kome živimo, biti upamćeno, jer su ga oni pominjali u svojim pesmama.


Ispričao nam je i jednu od brojnih anegdota koja se zbila tokom učešća u "Milim duelima":


– Na Fejsu postoji jedna grupa od nekoliko učesnika "Milih duela" sezone 2018. Dan-danas se u njoj razmenjuju pesme, pošalice i neverovatna količina smeha. Jedan od članova otvorio je  grupu rešen da ispriča priču o Bodleru koji jede jagode. Priča je bila toliko smešna i svako je dodavao po deo dok nismo ustanovili da priča nema kraja i da će grupa biti živa još dugo posle "Duela" baš zbog ove priče o Bodleru i jagodi.


Pobjednička pjesma "Milih duela" 2018: 



Upoznajmo Stefana privatno!


Da li je slučajnost to što ste dobili ime kao i jedan od najistaknutijih književnika srednjovjekovne Srbije – Stefan Lazarević?


– Svakako nije bilo namenski.  Imali su druge planove za mene kad sam bio mali, čak ni sam tada nisam slutio da ću pisati. Despot Stefan Lazarević bio je veliki ljubitelj knjiga, pisac i pesnik i posvećeni vladar. Njegova najpoznatije delo Slovo ljubve,predstavlja nadahnjujuću pesmu ljubavi kroz koju se prožira mudrost i radost. Veliki je čovek bio despot, definitivno, sa puno rada treba opravdati ovo ime i prezime.


Poznato nam je da ste od malih nogu bili u umjetničkim vodama, tačnije da se godinama bavite glumom. Najljepši događaj koji pamtite u toj ulozi je…?


– Ne ističem tako često da sam glumac amater, jer sam u poslednje vreme zapostavio pozorište, a neopisivo je koliko volim tišine i buke koje staje na  daske koje život znače.  Ta transformacija u neki drug lik i korišćenje osećanja na načine svojstveno tom liku otkriva mi na momete, koliko smo svi u isti momentat neverovatno isti i neverovatno različiti i koliko svetova skriveno leži u jednom jedinom gegu ili pokretu.


Vaša ljubav prema glumi u odnosu na ljubav prema poeziji, da li je veća, gdje se preklapaju te dvije grane i koliko Vam pomaže talenat za glumu na Vašim promocijama? Da li je, zapravo, gluma i potaknula da ispliva na površinu i Vaš talenat za pisanje?


– Svakako se prepliću u igri stvaranja i sebe davanja. Zapanjujuće je koliko uvida ima i u jednom i drugom izražavanju. U umetničke vode uplivao sam kao recitator, upoznavši se sa poezijom velikana, zatim sam se otisnuo u glumu i što je pučina života bila šira i nepreglednija tako je i ovaj mornar pronalazio nove načine da se bolje plovi. Jednom na otvorenom moru, talasi su bili ogromni i pretili su da me potope, zakleo sam se da nikad neću odrasti bez obzira koliko je oluja strašna i tako sam smirio talase. Tog momenta sam i postao pesnik. Trenutno je u pripremi premijera predstave za decu Čarobnjakov osmeh u izvođenju glumaca Centra za kulturu Svilajnca, čiji tekst potpisujem, tako da sam eto pronašao način da i glumu i pisanje spojim u jedno. Mogu da se pohvalim da sam napisanim tekstom Povratak u Oz po knjizi Frenka Bauma, jedan od krivaca za prvi mjuzikl rađen u Svilajncu.


O svom putu kroz život koji je potpuno drugačiji od velike većine u našem regionu gdje dominira želja za bavljenjem sportom, on skromno kazuje:


– Vreme će pokazati vrede li moje izmišljenice drugima,koliko vrede meni. Oduvek sam se divio sportistima i njihovoj istrajnosti i upornosti. Sportisti u Srbiji često su dokaz da se veliki preokreti dešavaju u poslednjim sekundama. Nije bitno na kom polju igraš, pevaš, pišeš, bitno je da ne prestaješ da igraš, još preciznije da neprestaješ da se igraš.


Stefan se svojim radom trudi i očuvati kulturu i običaje srpskog naroda koji su mu često inspiracija. Za svoju ljubav prema obilježjima svojega mjesta on kaže:


- Svakako, ne zasniva se, žargonski rečenom na „busanju u grudi“, već leži ukorenjena u mojim prijateljima, porodici, neverovatnim predelima mog sela, uz koje sam odrastao i kojima sam dao svoj značaj. Sve one priče predaka deo su mene i zajedno sa mnom deo su neprekidnog lanca duše sveta i velikim delom obuhvataju način na koji se izražavam. U njima nema mržnje ili besa, jer se često patriotizmu pridodaje negativna konotacija, samo poistovećivanje sa potokom, grumenom zemlje ili nebom nad mojm trešnjom u kojima je nesaglediva inspiracija. „Patriotizam nije kada vičeš ura, nego kad zasadiš jabuku pred kućom, popraviš ogradu ili pomaziš psa.“


Kada smo ga pitali za porodicu, on je istakao da mu je njihova podrška ključna i umnogome olakšavajuća za sve ono što kani uraditi.


– Porodica je moja velika podrška i inspiracija. Svakako se oni ne bi složili sa ovim što ću sada reći ali u mojoj porodici ima neke neverovatna umetnička zanesenost, kroz koju svi posmatramo svet, a svako je kanališe na svoj način i usmerava u svoje delo.


O svojim studentskim danima kaže:


– Fakultet pedagoških nauka je mesto mog ličnog i profesionalnog uzrastanja. Riznica ljudi, ideja i znaja presudnih za ono što sam danas. Jagodinu i Fakultet ću najviše pamtiti po ljudima sa kojima sam živeo i delio studenske dane, po nadmetanju i filozofiranju, kolegama iz amfiteatra čija imena nikad nisam zapamtio, prvim pesničkim nastupima, ljubavima i razočarenjima, tišinama i istini i svim profesorima koji su u nas s verom polagali mrvice samopouzdanja kako bi jednom i mi hrabrili druge da menjaju svet. Bilo je svega po malo zato je bilo i neverovatno.


U ranijim razgovorima je rekao da je njegovo zvanje vaspitača za kojeg se edukovao, u našim sredinama dosta osporavano, posebno jer se mnogo aktivnosti bazira na volonterizmu kojem nismo skloni kao nacije. Izašao je “iz kalupa” i kaže da je svjesno odabrao poziv u kojem može najviše doprinjeti:


– Zanimanje vaspitača u domovima je još uvek nepoznato i neistraženo područije vaspitnog delovanja u Srbiji a verovatno i na Balkanu. Ja u domovima učenika, vidim neverovatne mogućnosti za razvoj ličnosti vaspitanika i zato sam se, tokom čitavog školovanja, trudio da saznam i razumem što više, kako bi jednoga dana to znanje bilo na raspolaganju deci u čijem ću vaspitanju učestvovati.


Stefan, koji radi kao vaspitač, otkrio nam je da jako voli raditi sa djecom.

On trenutno i radi kao vaspitač u Prirodnjačkom centru Srbije u Svilajncu i zadužen je da, kako kaže, nauku približi mlađim uzrastima na zabavan i njima razumljiv način.


– Jako volim svoj posao, jer raditi sa decom u ovakvom okruženju podstiče kreativnost neophodnu za nove stvari a i deca su sama po sebi čudo,koja svakog dana pomažu da i u sebi zadržim dete željno otkrivanja velikih tajni u malim stvarima.


U slobodno vrijeme Stefan je ponajviše na laptopu. Voli čitati i ići u prirodu jer ga ispunjava tišina, a nađe vremena i za pisanje.


– Pišem i brišem, više je brisanja. Ispijam čajeve na mestima gde ljudi otvaraju dušu, sigurni da joj neće biti ništa ako se u njoj malo zaviri. Smišljam nove načine za izmamljivanje iskrenih osmeha.


Svoj grad je opisao u jednoj rečenici ovako: Po energiji mog Svilajnca sam nazvao i svoju drugu zbirku… Mali beskraj!

Također, kaže da je Stefan privatno neko ko balansira sa društvenoću i samoćom. Oba stanja mu itekako prijaju:


– Stefan privatno je baš onakav kakve su mu pesme. Po malo komplikovan, po malo nerazumljiv, željan tišine i filozofiranja. Ono što ne podnosim jesu površni odnosi i razgovori. Radije ih se klonim nego što se u njih upuštam. Oni koji me najbolje poznaju razumeju koliko mi je važno da svakog dana provodim vreme sam sa sobom, ali takođe koliko su mi potrebni ljudi sa kojima uživam u malim stvarima.


Stefan Lazarević – voli provoditi vrijeme sam, ali i sa društvom.

Za hronični manjak čitalaštva na našim prostorima kaže da nema odgovora. Međutim, kao mlada osoba, ne bilo kakva, već vrstan umjetnik, neko je na koga se definitivno trebaju ugledati mladi ne samo iz Srbije, već širom regiona po energiji i želji da bude involviran u društvu. Dotakli smo se i međunarodne saradnje nas mladih širom Balkana budući da se misija "Milih duela" usko ograničava na poticanje međuljudskih odnosa umjetnika bivše Jugoslavije. On je tu iskazao jasan stav:


– Neverovatno je bitna! Nakon svih dešavanja na ovim prostorima, vreme je da uzgajamo zdrav dijalog koji će se zasnivati na odnosima i poštovanju čoveka u čoveku. Ako pogledamo realnost na Balkanu videćemo da se za kulturno dobro uzimaju rijaliti programi i pevači jako čudne muzike.  A toliko toga je lepo na našim prostorima i u našim ljudima da je najzad vreme da prestanemo da u prvi plan ističemo loše i da počnemo da uvažavamo ono dobro među nama. Neka to budu mladi naučnici, sportisti, umetnici, ako zajedno ističemo dobro dobro će nam i biti. Setih se sad jedne rečenice Nebojše Glogovca: „Ako mračiš mračno je, ako svetilš svetlo je… Znači do tebe je“. Na nama je budućnost mira, stvarajmo je danas!


U prilog počecima multikulturalnog dijaloga koji "Mili dueli" promoviraju tokom prethodnih sedam godina svoga djelovanja on nam je u razgovoru istakao da nikada nije kasno početi nešto novo.


– Naravno, neophodna je hrabrost za skok u nepoznato ali uvek će biti biti dobro, bez obzira koliko je loše. Usudi se!


Usudi se!

Stefan tvrdi da su za motivaciju presudni cilj i upornost.


– Postavljajte ciljeve za koje verujete da se upornošću isplate. Ako manjka vere manjkaće i upornosti. Nije džabe rečeno da vera pomera planine. Verujte i moći ćete sve!


Na pitanje da li su djeca najiskrenija bićam odgovorio je:


– Ne znam… Znam samo da su najbolji u igri čuđenja i u radosti života.


Za šta ćete se zalagati svojim radom u budućnosti?


– Svoj put od malih nogu vidim kao put u funkciji života. Da koliko god mogu i kad god mogu doprinosim da čovek u sebi čoveka pronađe i zavoli sve ono drugačije od njega što ga čini autentičnim i neponovoljivim.


Stefan Lazarević: Vrijeme je za zdrav dijalog!

Donosimo vam i neke njegove lične odabire, za sve one koji ga žele znati još više, kako bi mu sutra možda poklonili nešto što voli, ugostili ga ili počeli priču sa njim.  Od gurmanskih preferenci kaže da voli čajeve (kafa NE!), trešnje, breskve, praziluk i paradajz. Omiljene knjige su mu: Mali princ, Narcis i Zlatosusti, Braća Karamzovi, Koliba, Alhemičar, Prokleta Avlija, Sto godina samoće, Stranac, Životinjska farma, 1984, Vrli novi svet, Sve je dobro i Kad je Niče plakao.  Zadnja knjiga koju je počitao je Znakovi pored puta (Ivo Andrić), a u pisanju voli Jesenjinovu melodičnost i ljubav prema selu, te duhovnost Dostojevskog. Ističe da je  i miran i euforičan podjednako.


Našem mladom pjesniku želimo puno sreće u budućem stvaralaštvu, još mnogo knjiga i nagrada, te dugotrajnu saradnju sa "Milim duelima" u kojima je svojim pjesmama ostavio trag"


Obećanje
Upamti tišine ne zaboravljam. Ovo će trajanje biti dovoljno za neiskorišćene reči napisane pesme. Dani će proći. Meseci će se pretvoriti u godine. Pedeset generacija ptica će se vratiti sa juga. Zabraniće da se koriste plastične kese. Zaboraviću govor na venčanju i ime trećeg unuka od drugog sina. Nestaće sto životinjskih vrsta. Iščeznuće lice prvog poljubca. Neću se setiti ni jedne izgovorene reči sa poslednje ispovesti. Zaboraviću kako se smeješ i grliš. Prestaću da dišem i u prah da se pretvaram, ali upamti… Tišine ne zaboravljam!

Stefan Lazarević, Pjesma za II krug "Milih duela" 2018.


Izvor: Mili dueli

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.