Tijana Vladić Sekereš – Pesme

Updated: Aug 22, 2019

Jer eto


A mogao si odustati od mene. A nisi.

Mogao si odustati od mene kao što sam ja lajala da odlazim.

A nisam. I nisi.


Jer eto, ja nosim odeću u skladu sa raspoloženjem. Ti to vrlo rado nazivaš cirkusom i vređaš mi ego. Jer eto, ja nisam tipična žena domaćica za kod kuće, nego ti od ranog jutra spremam sendviče filovane filozofijom i pečem kolač sa dve oštrice, pa ti vidi odakle ćeš da kreneš da me obaraš sa argumentima. I čik probaj da ne probaš.


Jer eto, nisam još ni otvorila oči, već sam izgovorila 3799 slova, sa životno (samo meni) važnom porukom. A ti samo pokušavaš da se dovučeš do toaleta, a zatim do kuvala za kafu.


Jer eto, moj humor najviše blista kada mrtva ozbiljna podražavam situacije koje se ni u snu ne mogu zamisliti, i po ko zna koji put me gledaš znajući da samo izvodim neku novu tačku. Opet izgovaraš: "Cirkus."


Jer eto, mene smara shopping i tumaranje po shopping molovima. Volim samo kvalitetne materijale i samo za scenu na koju nisam dugo izašla jer sam postala mama, i žena sa mnogo kilograma, pa ne ide da se toliki novac baci jer eto, želim da se menjam.


Eto, ja nisam od onih koje vise po teretanama, jedu vlakna i žitarice i Chia seme. Ja eto, samo ne jedem meso, pa nekada čovek prosto poželi da me shopping ne smara. Više bismo možda imala para.


Jer eto, ja sam neki tamo idealista, koji sanja neke potpuno utopijske snove. Snove sa najlepšim pejzažima, neviđenom svežinom i fanfarama koje se čuju do druge galaksije.


Jer eto, umem da budem i teška za dušu. Teška do monstruoznosti. Teška, kao da nosim neko đubre u stomaku. Teška, pa vičem, umesto da povratim, da se povratim.


Jer eto, ni ti nisi cvećka. Jer eto, ti se udrveniš i stegneš šake, stisneš usne, ukočiš laktove, ne piješ vodu. Nekada ništa ne pije vodu kod tebe. Pa ja bauljam u tom ništa i tražim te, a ti ćutiš i nećeš da izustiš ni reč. A onda, kao naručeno, ogreje ovo naše Sunce, pa se malo raskraviš i počneš da govoriš poeziju, vino ti poteče iz usta. A ja slušam i gledam i ne verujem jer sve si ono što nisam još stigla ni da poželim i da ne poželim.


I eto, u tome se valjda ogleda tvoja i moja suština. Fali nam tišina, i opušteni pogledi i spušteni gardovi jer nismo rivali niti je ikada trebalo da to i postanemo. Ipak, zasluge delimo i svaka nam čast na tome. Briljirali smo!


Spustila sam ogledalo jer želim da se ogledam u tebi. Želim da te se ne plašim i da te ne tražim. Želim da ne strepiš za moju pristupnost. Želim da uspe ovo naše. Želim ti da osećaš neograničenu ljubav, naklonost Saturna i snagu Jupitera. Želim ti da spoznaš mudrost svetih knjiga i da uživaš u ovom životu sada. Sa mnom. Jer eto, nismo se mi tek tako sve ovo dogovorili. Ima ovde nečeg više.



Rođenje


Sa filozofske pak strane, mogla bih umreti da ne trepnem. Udavila bih se, u sopstveni grkljan potonula, zaronjena u dno svih mojih beskrajnih boli i predana, tako ostala bih kao morski antikvitet.


Ali ja ne volim da ronim. Barem ne dublje od svojih kolena. Do kolena mi je sve ravno.


I ne volim da počivam samo i da mi se dive. Ne želim biti ograničena na jedan element, kontinent, entitet.


Ja uživam u svim mojim teškim metamorfozama i neka su mi blagosloveni svi oblici. Živa sam i dobra sam ovako, obojena ponekad i bojama koje mi nisu omiljene.


Menjam agregatna stanja iz sopstvene zabave. Svaki moj korak prividno je samo uzrokovan spoljašnjim. U meni obitava i opstaje želja da se menjam i istražujem samu sebe do nove sebe ne bih li se opet rodila, zavaravši se da sam došla do kraja.


Obožavam kraj razmišljanja. To je mesto rezervisano za prasak.



Princip


Pući će u meni, poput Velikog praska, sve moje želje i snovi.


Odmah i sad – to je dominantan pojam u njihovom postojanju.


Ostati dosledan sposobnosti za sve, probuditi se iz dugog dremeža jer niko nije kriv za moj umor i tromost, i zapnuti iz petnih žila da se dosegne Vrhunsko. To je moj dominantni pojam.


Hodati, hodati, hodati jer umor je izmišljotina.


Prelazak u drugu krajnost – nepotrebna metamorfoza.


Mučnina je samo pratilac uspostavljanja navike, a navika je i komad organizovanosti, i treset zdravlja.


Zdravlje proizilazi iz slobode.


Sloboda je izbor.


Ja bih uspostavljanje sklada radi harmoničnog odnosa između mene i mene.



Šah-mat


Otpustiti sve. Udahnuti duboko.


Jedan zalogaj hleba i gutljaj lagane kafe. Tek toliko da se namoči ta ukusna tekstura na mom jeziku. Jedan veliki čovek bio je zadovoljan i sa pola šolje tople vode i šećera.


Skidam sa sebe sve repove. Samo se bespotrebno vucaraju. Toaleta mi već blista na ovom majskom suncu.


Ljubav sigurno držim u zubima; dok govorim, ona se meškolji u mom osmehu. Toliko ima smisla svaka moja filozofska misao u tom trenutku.


Prekidam sve užegle niti, sve te naftalinske reči od čoje. Težina je lepa samo u prstenju na rukama dok limun-napitak u čaši tek gubi od svoje svežine na nekoj verandi neke kuće. U nekoj šumi. Sa divnim pogledom na nove dane.


Repovi su spaljeni. Duboka je noć. Mirna i staložena čekam da svane još jednom.



Tijana Vladić Sekereš

Srbija–Nemačka

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.