У Београду промовисан зборник о Сави Мркаљу

Текст и фото: С. Данчуо



Зборник о Сави Мркаљу, српском филологу и песнику с почетка 19. века, промовисан је у четвртак 25. јула у СКЦ "Ћирилица" у Београду.



Приређивач проф. др Душко Певуља са Филолошког факулета у Бањалуци зборник који је насловио "Сава Мркаљ, пјесник и филолог", уврстио је радове Славка Леовца, Николе Грдинића, Душка Певуље, Жарка Ружића, Душана Иванића, Милорада Павића, Павла Ивића, Александра Младеновића, Милоша Окуке, Јована и Иване Деретић и митрополита Амфилохија Радовића. У зборник су такође уврштене Мркаљеве песме, најпознатије дело "Сало дебелога јера либо азбукопротрес", краћа биографија и попис литературе.



О најновијем делу о Сави Мркаљу говорили су проф. Весна Арсић, новинар Данко Перић и проф. др Душко Певуља који су указали на значај Мркаљеве реформе српског језика и писма која је отворила пут Вуку Караџићу који је језичку реформу наставио и применио.


Како је нагласио проф. Певуља и самим насловом желео је да истакне Мркаљево песништво које је мање познато од његовог филолошког рада. Иако је сачувано само 12 песама већина их је уврштена у антологије српске поезије.



Док је Весна Арсић опширно говорила о његовом раду са приказом до сада познате биографије, Данко Перић се фокусирао на Мркаљев боравак у Далмацији.


Учесници овог скупа још једном су поновили да је потребно да се у школске програме уврсти Мркаљева реформа српског језика и ћирилице, као и да би нека од основних или средњих школа у Србији или Републици Српској требала да понесе назив по Сави Мркаљу.



Зборник "Сава Мркаљ, пјесник и филолог" је у Бањалуци објављен као заједнички пројекат Крајишког културног центра "Свети Сава" и Удружења крајишких Срба "Прело" из Чикага. Како је најавио Светозар Данчуо, књига ће почетком следеће године, поводом 210. годишњице од Мркаљеве језичке реформе, бити представљена српској заједници у Чикагу и Торонту.




Ко је био Сава Мркаљ?


Српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и песник и један од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века Сава Мркаљ рођен је 1783. године у Сјеничаку на Кордуну (Војна крајина). У свом делу "Сало дебелога јера либо азбукопротрес", објављеном у Пешти 1810. године, залагао за реформу тадашњег застарелог и неразумљивог правописа и тражио примену фонетског писма базираног на народном језику и правила "пиши како говориш".



Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала 46 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Караџића, који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку:


Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија не може бити од ове.


Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, Богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загреб, студиј филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године. Тек недавно на инцијативу сликарке Љубице Мркаљ из Париза и Светозара Данчуа из Чикага постављене су спомен-плоче на српским црквама у Сјеничаку и Бечу, местима Мркаљевог рођења и смрти.



Извор: Савез Срба из региона

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.