Valentina Novković – Pesme

Kalem


Rekoh: "Pišeš mi se ljubavno",

iznebuha kako deca potraže slatkiš

od druga iz parka, mirisno poput šumskih

jagoda prelivenih preko

domaćeg putera i sveže ispečenog hleba.

"Ljubavno mi se pišeš", rekoh ponesena

drhtajima ledenih ploča tamo negde gde se

sunce odavno joguni, ne dajući kapima da

slabost pokažu.

Dišeš mi se ljubavno, dok biram poludrago

kamenje od čijih ćeš početnih slova

sazidati kuću za sve ptice kojima je let

izmakao.

I živiš mi se, ljubavno, na obodu šume

čaralice što jednom u stolet stelju za bezdomnike

ljubavi mahovinom opšiva, i žbun igličasti u

paperje premetne svaki put kad nam se prsti

pod kornjem njegovim slučaj(no) (za)kaleme.



Neljubveno


Zgazi me onako kako vreme

smrvi nadu i poklič, u danima

koji se odvažnošću odevaju.

Učini da zamukne eho nad

usnama modrim od zapevanja

nad humkama tuđim.

Ja sam, ionako, ucveljena

slabost kojom se uspravnost

tvoja jos podičiti može, i

tugaljivost pod povezačom

saznanja:

Vekovaće grudi moje beskosnim

se jezikom braneći, navek se

sećajući uža čije je zvono

vetar davno otkinuo



Nesagledivost


Ima ponečeg, utišanog,

u prebiranju prstiju po

koži od vreline naježenoj

i usnama ćutnim od prekorevanja

noći u kojoj se nepostojeći, ipak,

na nadglavlju pojavljuješ.

Ima ponečeg, uredno posloženog,

u umršenim vlatima nervoznih ti

prstiju dok se izmicna i podatna

u senke zidova koje smo

nedogledima podigli, upisujem

Ratnici i miroljupci sa zastavama

od labavo svezanih užadi, nama

brodimo filozofiji se podsmevajući,

istoriju poričući; kupina je samo

ljubljenima neopaliva u vremenima

poplavljenim,

celov pramera svih ikada izmucanih

prećutanosti koje nas nesagledivošću

putokaze.



Prepoznanje


Treperavom me tvoriš

od pogleda na trepke

mi, jagodice rumenjem

obojene.

Grlenjem ti ceptavim

bdena usne prizivam.

Još uvek nas suzdržajem,

međuziđe okiva.

Naslutni oboje: gromovlje bi

stidom utihnulo kad bi

nam se srca okrvotočila

u uvire strašću navodnjene.

Daždila bi zemlja presušnica

od znojnih nam griz-dodira

kad bi se legalo prepoznanja

nama zaposteljilo.



Progovor


Ničem iz tvojih potajnih

prstiju na rubovima predgrađa,

crnim se pod noktima gozbim jer,

skromnost su vrlinom osioni

proglasili. Razlivam niz

retke pločnike snevanja sporo,

poput pogurene starice kojoj danas

nežnu reč niko udelio nije.

Sastajališta su naša međuprostor

izgrizene strasti što se duž

smrvljene sedmice prostire, umornoj

stonogi nalik koju, pukim slučajem,

niko nije nagazio.

A, tako bih te u sebemehove sabila,

da dahom tek celov oblikovati možeš,

i pod mašice ko žar zaprela,

da samo meni dar, oprljaj kože.

Putniče kroz nerazumljive slogove

uvek prisutnog jezičja, pod vratom mojim

bisernom su čežnjom veđe tvoje progovorile.



Uspinjanje


Tako se pogni da dlanovima

možeš osunčati nebo nad

temenom svojim i slavuje u vlasima

ti zanoćenim. Jer, ako se malo

ispraviš, oni će brzo prhnuti put

neke tuđe skromnosti, a misli će tvoje

neme postati. Zar zdenac planinski

muljem blagosloviti?

A, govoriše oni zbog kojih se rukom

odmahuje: topotaće nejač zemljom

ugibnom, dizginaće bosi ko da

krilima lepršaju, kad sunovrat snagu

uspinjanja dosegne, pred grcavim kad

višeglasje zamukne.

Zato se pogni da basamak poslednji

slutnjom prekoračiš, previše je onih

što se sobom pogordiše.



Krila


Stolet si u tek prohodalom

snu dečaka čije trepavice

okitiše bregove ćutanja praroditelja

nežnosti, i pokoj međ olistalim

osmesima grom-planina.

Nedonošče čergara mudrosti

čiji se tragovi u polegloj travi ne ogledaju,

koža istačkana celovima onog, koji je

došao da bi ga slabošću prognali;

sami se žigom označiše.

Tutnjava si u mlečnoj niski

neprimetnog odmetanja u lakokrile

nehvatice i vlas što se sa njihom

procvata preplela.

Kad pomislih da te dosegnuti mogu,

krila ti iz zenica prhnuše.



Valentina Novković

Beograd, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.