Viktor Radun Teon – Pesme

Smrt i uskrsnuće jezika


Dug je put prešao jezik.

Od razboritosti u lomljavu i krš.

Haotični grč neogovora.

Utvare fraza i zgužvanih zavrzlama piruju.

Smog nesuvislih baljezganja.

Ova kakofonija traje.

Buka oslovljava bezdan.

Mislim o kraju. Prizivam kraj.

Šta činiti posle kraja?

Kraj je zabranjen u utočištu hobotnica.

Britkost sna daruje bistre potoke i udisaj tamjana.

Gledam poslednja nevina područja iz kojih niču

toksični galimatijasi.

Iz šizofrenije logosa budim se

na obale ne-govora.

U džepu čuvam lapis.

U uputstvu koje mi je tajno predato

piše da ga treba triput dobro protrljati.

A šta posle?

Čekati. Samo čekati.

Treba se privići na klimu

i naučiti šta je početak.



Proplanak


klovn izniknu niotkuda

psihoza sutrašnjice

samo da vidim tvoje prste

granaju se kroz auru

formiraju tačke iskustva

gde koža vibrira

u alhemiji pulsacija

neko je opisao biće

prelamanje vremena

igle ne mogu nauditi velu

sva ta pisanja o besmrtnosti

samo su slutnje povratka

sinestezija ćutanja

pazim da ne probudim zver

puzim pogledom

nebrojene dine

fatamorgana ključa

prilike ne pitaju

one ulaze

u sećanje na stvarnost

barokna ivica ništavila

drama je pritajena

naizgled šuma

samo da se domognem

proplanka


Purpur spoznaje


Bujaš kao lava spoznate paradigme. Staklo puca u skakutavom haosu nespoznatog trenutka. Tu si. Prosipam mlečne pesme po tvojim bedrima. Trzaji tela tragaju za ritmom, osetim kako se uvijaš i batrgaš da bi se zavukla u obalu i ćutala. Dugo kao napetost sonate pred krik prožimam dijagonalu žudnje novim slapovima. Oči su ti kriške pune duginih sokova. Iz pregnuća tvog tela smelo iskaču leptirovi. Osvrćem se za tananim purpurnim linijama koje ostaju za njima i stvaraju čudesne crteže. Obline predela prekriva svila talasa. Osetim da sam krst urezan u strast kože koja prlji prste.


Obnavljanje


nalazim te

na repu bujice

nisam te slutio

među zastrašujuće belim

ruševinama grada

tragam za ehom

sanjiva se upijaš

u moje stranputice

sakrio sam te u uglove

nevidljivog oktaedra

čežnjive zone kože

izdržavaju napon

prasak se razliva i podstiče

prepoznatljivi reljef tajne

faraonska neminovnost

blagosiljanje vreline

kada vreme kaplje

iz nutrine jare

vrtlog ekstaze inicira

nagost pokreće vizije

još delić mene

u tvojoj predanosti

tu gde je zjapila rana

niče trava priziva


Viktor Radun Teon

Novi Sad, Srbija

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani za saradnju,

kontaktirajte Književnu radionicu "Kordun":

Budimo u kontaktu:

  • Black Facebook Icon
  • Black Twitter Icon
  • Black Google+ Icon
  • Black LinkedIn Icon

eDijaspora © 2019.